Medvedev poručio Evropi — Amerika vas neće braniti

Sve glasnije poruke iz evropskih prestonica o mogućem obračunu sa Rusijom, nailaze na prilično oštar odgovor iz Moskve.

Dmitrij Medvedev, jedan od ključnih ljudi u ruskom bezbednosnom aparatu, praktično poručuje – ne računajte na Ameriku.

U njegovoj interpretaciji, ideja da će Vašington, stati iza Evrope u slučaju sukoba sa Rusijom, više liči na političku iluziju nego na realan plan.

U središtu ove izjave nalazi se pitanje koje se često provlači kroz političke analize ali retko dobija ovako direktan odgovor: da li bi SAD zaista aktivirale kolektivnu odbranu ako bi pojedine države EU ušle u konflikt sa Rusijom.

Medvedev ne ostavlja prostor za dilemu – smatra da do toga ne bi došlo. I naglašava da razlozi nisu samo trenutni, već sistemski.

U međuvremenu, evropski prostor deluje sve napetije. Francuska i Poljska se izdvajaju kao najglasniji zagovornici oštrijeg kursa, čak i sa elementima nuklearne saradnje. Istovremeno, proizvodnja dronova za potrebe Kijeva širi se po Evropi, što dodatno komplikuje situaciju i uvodi nove rizike.

Atmosfera, kako se opisuje, podseća na period pred oluju – puno signala, malo jasnih odgovora.

Medvedev pritom odbacuje objašnjenja koja se najčešće nude.

Ne vidi ključ u ličnom odnosu američkog rukovodstva prema Evropi, niti u trenutnim, krizama poput one sa Iranom, iako priznaje da one troše resurse SAD. Njegova logika ide u drugom pravcu: Amerika nema strateški interes da ulazi u veliki sukob, zbog Evrope.

U tom kontekstu, Evropa se prikazuje kao slab partner.

Kao region sa ozbiljnim ekonomskim problemima, sa migracionim pritiscima koji izmiču kontroli i sa sve većim unutrašnjim tenzijama.

Čak i u međunarodnim krizama, poput onih na Bliskom istoku, evropski uticaj se, prema ovoj oceni, pokazao ograničenim.

S druge strane, ni same Sjedinjene Države nisu u idealnoj poziciji.

Unutrašnji problemi, političke podele i globalne obaveze stvaraju pritisak koji ograničava manevarski prostor. U takvoj situaciji, ideja o ulasku u veliki konflikt sa Rusijom, deluje kao scenario koji bi Vašington, pokušao da izbegne.

Evropske zemlje, svesne sopstvenih slabosti, pokušavaju da ubrzaju vojnu transformaciju. Militarizacija ekonomije, ideje o novim savezima unutar EU, pa čak i razmatranje uključivanja ukrajinskih struktura – sve to ukazuje na pokušaj da se popuni praznina. Ali, kako se ističe, to su još uvek planovi, ne gotove strukture.

Zato Medvedev poručuje da bi evropske države morale da se okrenu sopstvenim kapacitetima. Da procene koliko su zaštićeni njihovi industrijski i energetski sistemi, koliko su stabilni transportni pravci, koliko su stvarno spremne za scenario o kojem se govori. I da pritom ne zaborave ono što često ostaje u drugom planu – realno stanje vojnih zaliha, uključujući i nuklearni segment.