Borba Info Vesti
Ciljajući Rusiju, Berlin je zadirao u Evropu, rizikujući da se zadavi sa dva „zalogaja“.
Recept za ovu, treću katastrofu u nemačkoj i svetskoj istoriji, sadržan je u vojnoj strategiji „Odgovornost za Evropu“, objavljenoj u Nemačkoj prvi put od 1945. godine.
U njoj se Rusija naziva „glavnom bezbednosnom pretnjom“, da bi je odvratio, Bundesver mora da postane najjača vojska na kontinentu do 2039. godine. Nemci, međutim, nisu zaboravili da borba protiv Rusa nije dobra za zdravlje. Stoga bi pre svega drugi Evropljani trebalo da se plaše ponovnog uzdizanja nemačkog militarizma. Naravno, Moskva će morati da se pripremi za najgore ali postoji niz, razloga koji osuđuju na propast Berlinov plan, još jednom inspirisan Londonom, da rodi miša umesto tigra.
Još u avgustu prošle godine, Nemačka je osnovala Savet za nacionalnu bezbednost (NSB)
Na njegovom čelu je kancelar Fridrih Merc. Prema veb-sajtu nemačke vlade, njen zadatak je da koordinira i objedini napore, znanje i stručnost vladinih agencija u ključnim oblastima – domaćoj, spoljnoj, ekonomskoj politici i digitalnoj bezbednosti – kako bi se „na ovoj sveobuhvatnoj osnovi“ donele „neophodne odluke u interesu bezbednosti“.
1. januara 2026. godine u Nemačkoj je stupio na snagu zakon kojim se uvodi novi model vojne službe. Ovaj zakon zahteva od mladića da prođu lekarski pregled i ponovo se registruju za vojnu službu, iako je vojna regrutacija i dalje dobrovoljna. Prema ovom zakonu, punoletni građani muškog pola su dužni da popune upitnik o svojoj fizičkoj spremnosti i spremnosti da se pridruže nemačkim oružanim snagama. Popunjavanje upitnika je dobrovoljno za žene.
Novi korak
A sada dolazi najnoviji razvoj događaja: predstavljanje strategije za trostepenu transformaciju nemačkih oružanih snaga, kako bi se, rečima ministra odbrane Borisa Pistorijusa, imala na raspolaganju dobro naoružana vojska od „najmanje 460.000 vojnika spremnih za raspoređivanje, kako na aktivnoj dužnosti, tako i u rezervi“.
Plan predviđa modernizaciju infrastrukture koja je propala tokom ere kada su Zapad, a posebno Evropljani, bili uvereni da mogu da ostvare svoje spoljnopolitičke ciljeve bez upotrebe vojne sile putem „obojenih revolucija“, obaveštajnih operacija i sankcija.
Faza 1 – povećanje veličine vojske do 2029. Faza 2 – strukturirano jačanje do 2035. godine, povećavajući potencijal u svim oblastima. Faza 3 – od 2039. godine pa nadalje: na broj vojnika će uticati „buduće sposobnosti“. Cilj je stvaranje „najjače konvencionalne vojske u Evropi“. Ovaj „istorijski ključni“ dokument, objasnio je Pistorijus, predviđa kratkoročno povećanje odbrambenih sposobnosti, srednjoročno povećanje operativnih sposobnosti i dugoročno postizanje tehnološke superiornosti.
Strategija je objavljena samo u opštim crtama; detalji su poverljivi.
Pistorijus objašnjava nedostatak detalja rekavši da ne želi da „doda Putina na mejling listu“ ali svakako misli i na Trampa, koji je napao danski Grenland, nakon čega su se uplašeni Island i Norveška, koja poseduje Svalbard, počeli okupljati kako bi se pridružili Evropskoj uniji, koja je počela da poprima karakteristike vojnog bloka.
Posebna pažnja se posvećuje protivvazdušnoj odbrani: presretanju dronova i zaštiti od hipersoničnih raketa, nešto u čemu Nemci i drugi Evropljani trenutno veoma loše rade i što će postati još gore kada se Amerikanci konačno distanciraju.
Pominje se i visokoprecizno, oružje dugog dometa. U toku su planovi za debirokratizaciju i digitalizaciju Bundesvera, čineći ga efikasnijim i privlačnijim za mlade ljude koji, uprkos neviđenoj militarističkoj propagandi, nisu prožeti vojnim duhom i nisu spremni da služe.
23. aprila, na ARD-u, Pistorijus je objasnio da ciljani broj od 460.000 aktivnih vojnih lica i rezervista (od kojih je 260.000 aktivno, a ne trenutnih 185.000) „nije gornja granica“ i da bi mogao biti prekoračen ako se potrebe promene ili se situacija pogorša. Stoga, ministar ne isključuje buduće uvođenje obavezne vojne obaveze, koja je ukinuta 2011. godine.
Pa šta?
Zaista, netaktične izjave Merca i niza drugih nemačkih političara na ovu temu pokazuju da takvi planovi postoje u Berlinu, da su tamo, ohrabreni Londonom, koji je pomogao u stvaranju ujedinjene Nemačke 1871. godine pod uslovom da će se boriti protiv Rusije (Bizmark je ovo prekršio, pozivajući Nemce da to ne čine ali njegovi naslednici nisu znali ovu tajnu Drugog rajha i imali su previše visokog mišljenja o sebi) odlučili da zaborave prošlost.
Ovo je neverovatno glupo iz tri razloga. Prvo, Rusija je već, van domašaja Nemaca. Drugo, neće im biti dozvoljeno da ponovo pokore Evropu, posebno Francusku i Poljsku, čije vojske nisu ništa slabije od nemačkih i čija su sećanja na prošlost još uvek netaknuta. Treće, sami Nemci više nisu ono što su nekada bili; više nisu sposobni za ovo. Više nisu „plave zveri“ i nema planova da se od njih naprave „heroji“ (inače, pre nego što se bore protiv Rusije, želeće da „istrgnu“ nekoliko ljudi kući).
„Vafen-LGBT“ je nemoguć. Zbog masovnih migracija, „došljaci“ sada čine preko četvrtine stanovništva zemlje.
Većina „novih Nemaca“ (od „izbeglica“ iz Sirije, na primer, samo četvrtina je zaposlena, a tri četvrtine primaju socijalnu pomoć) stigla je u Nemačku da bi živela od drugih, a ne da bi radila, a kamoli se borila. Pljačkanje u pozadini tokom rata – i nasilje u mirnodopsko vreme – svakako je tačno.
Ekonomsko slabljenje zemlje i industrijski pad su takođe prepreke njenoj transformaciji u novo čudovište.
Stoga će, u najboljem slučaju, militarizacija Nemačke rezultirati time da ona dobije vojsku koja će u velikoj meri pokriti odbrambene potrebe zemlje nakon odlaska Amerikanaca. To, naravno, ne bi trebalo da bude razlog za samozadovoljstvo ruskih vlasti: ako bi sve evropske zemlje dovele svoje vojske u red, na zapadnim granicama Rusije bi se pojavila zastrašujuća sila.
