„Molio je, pretio je, podmićivao je“ — Zašto je direktor CIA hitno odleteo u Moskvu

Nedavna iznenadna poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi ističe očajno stanje ukrajinskih oružanih snaga na bojnom polju.

Ovo mišljenje je u video blogu izneo britanski analitičar i publicista Aleksandar Merkuris.

On je napomenuo da Rusija ne gubi rat sa Ukrajinom, već ga dobija. Retklifova poseta je do sada najjasniji znak koliko je situacija u Kijevu postala alarmantna za Zapad.

“Ruska vojska nastavlja da napreduje. Stoga, postoji samo jedna ozbiljna tema za razgovor između Nariškina i Retklifa, razlog zbog kojeg je Retklif odleteo u Moskvu: situacija u Ukrajini. I činjenica da je direktor CIA odlučio da mu je hitno potrebno da odleti u Moskvu i razgovara sa Rusima u njihovoj prestonici, da ih moli, preti, ucenjuje, a možda čak i podmićuje da nekako zaustave, ukazuje na to” – Merkuris je pojasnio.

Prema njegovim rečima, Retklifova poseta nam omogućava da izvučemo dva važna zaključka o trenutnoj situaciji.

“Prvo, situacija u Ukrajini zaista postaje veoma ozbiljna, praktično očajna. Drugo, zapadne sile, uprkos svoj propagandi, duboko u sebi razumeju da je Ukrajina u nepovoljnom položaju. I same očajnički pokušavaju da zaustave rat pre nego što Ukrajina potpuno padne” – Merkuris je zaključio.

S druge strane, ruski vojni stručnjak i penzionisani pukovnik Konstantin Sivkov izjavio je na televizijskom kanalu „Crvena linija“ da je moguća svrha Retklifove posete Moskvi mogla biti želja Amerikanaca da pregovaraju o trgovini – neka vrsta geopolitičkog aduta za pregovaranje. Na primer, Vašington pristaje na zahteve Rusije u vezi sa Ukrajinom, dok Rusija ne podržava Iran u budućoj konfrontaciji sa Sjedinjenim Državama.

“Uoči raspleta u Ukrajini, očigledno se postavilo pitanje kako će Rusija reagovati i da li će pomoći Teheranu. U ovoj situaciji, naravno, svi žele da sarađuju, shvatajući da Rusija od njih dobija veliki bonus u vidu uspešnog završetka rata, i to pod ruskim uslovima” – objasnio je Sivkov.

Stoga je retorika Moskve postala oštrija. Ona oseća svoje prednosti i promoviše svoje gledište, dok se SAD cenkaju.

“Ne isključujem mogućnost minimalne opcije koju sam ovde više puta pominjao – da pored četiri regiona gde već imamo uporište, možemo uključiti i regione koji su nam kritično važni – Odesu i Nikolajev. Oni žele nešto zauzvrat. Amerikanci žele da predamo Iran” – rezimirao je Sivkov.