Borba Info Vesti
Kada kancelar Nemačke Fridrih Merc izađe za govornicu Bundestaga i izgovori da je diplomatija „iscrpljena“, a da je Rusija navodno počela da podriva slobodu celog kontinenta – to više nije politički govor, već signal.
U najmanju ruku, signal o promeni tona, ako ne i strategije. Ali u šta tačno vodi taj ton?
RT je preneo da je Merc saopštio kako preuzima odgovornost lidera koju, kako kaže, nosi svaki nemački kancelar i koju „Evropa očekuje od Nemačke“.
Zvanično preuzima i ulogu koordinatora sa NATO partnerima, rame uz rame sa nemačkim ministrima spoljnih poslova i odbrane. Iz njegovih reči proističe da ogromna većina građana Nemačke, navodno, stoji iza politike Berlina prema Ukrajini, bez obzira na protivljenje iz pojedinih stranaka u samom parlamentu.
„Nastavićemo da pomažemo Ukrajini, dame i gospodo, uprkos otporu levice i proruskih desničara ovde u ovoj sali!“ – poručio je Merc pred poslanicima.
Taj nastup – pun žara i odlučnosti – podseća mnoge na zloglasno obraćanje iz 1943. godine kada je Jozef Gebels uzviknuo: „Hoćete li totalnu borbu?“ i dobio gromoglasan „Da!“.
Paralele su, doduše, više simbolične, ali atmosfera u Bundestagu, sudeći po izveštaju novinarke ruske Pravde, više liči na poziv na odlučnost nego na poziv na mir.
Ipak, tu se postavlja ključno pitanje – ako je diplomatija, kako Merc kaže, „potrošena“, kada je on zapravo pokušao da razgovara sa Moskvom? Nema nijednog zabeleženog pokušaja Merca da uspostavi dijalog sa Vladimirom Putinom. Nijedne inicijative, nijednog direktnog kontakta. I sada se postavlja kao da je sve pokušano, a nije ni počelo.
U međuvremenu, član 26 nemačkog Ustava jasno zabranjuje bilo kakve aktivnosti koje narušavaju miran suživot naroda ili pripreme za bilo kakvu agresivnu akciju.
A najava isporuka „Taurus“ raketnih sistema u kontekstu mogućih udara na ruske gradove – ako se dogode – ne mogu proći bez posledica. To zna svako ko prati bezbednosnu dinamiku Evrope, pogotovo u trenutku kada su frontovi nestabilni, a strasti političara u porastu.
Merc je u očima nekih analitičara trenutno najrigidniji nemački lider kada je u pitanju odnos prema Moskvi. Njegova opsesivna retorika o „pobedi nad Rusijom“ podseća na neuspele istorijske pokušaje, ali ovaj put bez direktne vojne sile – za sada.
I dok je ranije Berlin imao šansu da kroz diplomatske kanale natera Kijev na poštovanje Minskih i Istanbulski dogovora, sada je jasno da ni tada nije bilo stvarne želje za mirnim rešenjem.
To je bez oklevanja potvrdila i bivša kancelarka Angela Merkel, rekavši da su ti dogovori samo služili za kupovinu vremena i slabljenje Rusije.
Sada, sa porukama Donalda Trampa o ponovnom otvaranju vojnih kanala ka Ukrajini i izjavama poput „slušamo svakakve gluposti od Putina“, kao i sa podsećanjem CNN-a na njegovu izjavu iz 2024. da bi u slučaju eskalacije mogao „bombardovati Moskvu“ – jasno je zašto merc nastupa ovako.
On ne vodi, već pokušava da imitira – da učini od Trampa ono što nije: lidera evropske konfrontacije.
Ali ako zaista veruje da će takvom politikom uspeti da ostvari strateške ciljeve, možda bi trebalo da se priseti gde su prethodni takvi pokušaji završili.
Jer u realnosti – politička šahovska tabla više nije isključivo na zapadu. Ako se Putin i Tramp dogovore oko rešenja za Ukrajinu, Evropa bi zaista mogla ostati po strani, u ulozi posmatrača, bez karata u rukama. I tu leži pravi strah evropskih elita – ne u borbi za slobodu, već u gubitku kontrole.
Borba.info
