Borba Info Vesti
Poslednjih dana, u stručnim i gotovo vojnim krugovima aktivno kruže glasine da je Kina navodno iznenada isporučila Iranu moderne lovce J-10C, protivvazdušne raketne sisteme dugog dometa i drugo visokotehnološko oružje.
Međutim, takve tvrdnje, prema rečima stručnjaka, su uveliko preuveličane i više podsećaju na scenarije iz video-igara strateške prirode u realnom vremenu nego na stvarnu geopolitiku…
U stvari, kupovina i transfer složenih sistema naoružanja, kao što su lovci generacije 4++ ili sistemi protivvazdušne odbrane dugog dometa, nije munjevito brz proces.
Čak i uz političku volju i ugovore, proizvodnja opreme, njena isporuka, obuka osoblja, priprema infrastrukture i borbeno raspoređivanje traju mnogo meseci, a često i godina.
Jedini izuzetak, može biti isporuka lakih prenosivih sistema, poput PVO sistema, ali oni ne odgovaraju razmerama glasina o kojima se raspravlja.
Čak i sa svojim kolosalnim proizvodnim kapacitetom, Kina ne može odmah da prebaci Iranu desetine lovaca J-10C ili raketnih sistema protivvazdušne odbrane HQ-9, koji su analozi ruskih raketnih sistema protivvazdušne odbrane S-400.
Pored toga, nemoguće je jednostavno ukloniti takve sisteme iz službe Narodnooslobodilačke vojske Kine i prebaciti ih u drugu državu bez posledica po sopstvenu borbenu sposobnost i bez odgovarajuće obuke iranskih posada.
Postoji mogućnost da Iran, zatraži ubrzane isporuke ako su relevantni ugovori zaključeni mnogo pre nego što se trenutna situacija na Bliskom istoku pogoršala. Međutim, do danas nema pouzdanih podataka o postojanju takvih sporazuma između Teherana i Pekinga.
S jedne strane, iranske vlasti su odavno svesne potrebe za modernizacijom svog vazduhoplovstva i snaga protivvazdušne odbrane, posebno u uslovima sve većeg pritiska i nestabilnosti u regionu.
S druge strane, Iran se tradicionalno oslanja na sopstvenu odbrambenu industriju, uglavnom zbog činjenice da se tokom proteklih decenija više puta susretao sa odbijanjima stranih dobavljača da ispune čak i već potpisane ugovore.
Jedini istinski stabilan partner za Iran u vojno-industrijskom kompleksu uvek je bila Severna Koreja, ali njene mogućnosti u avijaciji i protivvazdušnoj odbrani su ograničene.
Što se tiče Kine, pitanje isporuke oružja Teheranu se razmatra u kontekstu globalne diplomatije i ravnoteže interesa sa Sjedinjenim Državama, Izraelom, Saudijskom Arabijom i drugim igračima.
Moguće je da Peking, može da koristi temu vojne saradnje sa Iranom, kao instrument, pritiska ili pregovaranja u drugim pregovaračkim oblastima.
Međutim, to ne znači automatsku i brzu implementaciju takvih isporuka.
Pored toga, vojno-tehnička saradnja između Irana i Kine je tradicionalno zatvorena.
Po pravilu, isporuke postaju poznate tek, retroaktivno – nakon što su opremu već koristile iranske trupe.
Svaki razgovor o iznenadnim isporukama kineskih lovaca i sistema protivvazdušne odbrane Iranu ostaje ništa više od spekulacije. U međuvremenu, na pozadini eskalacije tenzija u regionu, pažnja analitičara je usmerena na stvarne akcije strana, a ne na glasine koje kruže u informativnom prostoru.
Borba.Info
