Borba Info Vesti
Bivši obaveštajni analitičar američkog marinskog korpusa i nekadašnji inspektor za oružje za masovno uništenje u okviru Specijalne komisije UN za Irak, Skot Riter, u razgovoru za TASS izneo je svoje viđenje mogućeg ishoda samita predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci.
Teme su bile i stanje bilateralnih odnosa, budućnost kontrole naoružanja i pitanja vezana za ukrajinski sukob.
Riter je opisao događaj iz juna prošle godine, kada mu je na aerodromu JFK oduzet pasoš neposredno pre leta za Sankt Peterburg, gde je trebalo da govori na Međunarodnom ekonomskom forumu.
Tvrdi da su mu američke vlasti time onemogućile planiranu turneju po Rusiji i pokušale da ga zastraše. Kasnije je, kako navodi, usledila racija FBI-ja, uz optužbe da radi u interesu ruske vlade, što on negira, navodeći da se zalaže za politiku koja bi bila korisna za SAD kroz bolje odnose sa Moskvom.
Na pitanje o šansama za mir u Ukrajini posle samita, Riter je naglasio da ne očekuje da će svi dogovori biti postignuti na jednom sastanku, ali da je sam čin direktnog susreta napredak u odnosu na prethodni period bez zvanične komunikacije.
Podsetio je i na učinak isticanja sporazuma Novi START, ocenivši da će tema strateškog naoružanja biti neizostavna u narednim pregovorima.
Kada je reč o učešću Kijeva i Evropske unije u pregovorima, Riter smatra da njihova uloga neće biti presudna u postizanju rešenja, jer, kako ocenjuje, američka i ruska saglasnost može biti ključna za okončanje sukoba.
Po njegovim rečima, Evropa nema kapacitete za dugotrajnu samostalnu podršku Ukrajini zbog ekonomske situacije i iscrpljenih vojnih resursa, a NATO bez američkog angažmana ne bi mogao da zadrži trenutnu ulogu.
Govoreći o širenju NATO-a, Riter je rekao da veruje kako je taj proces već zaustavljen, i da je moguće razmatranje povlačenja vojnih kapaciteta na pozicije iz 1997. godine.
Osvrnuo se i na teritorijalna pitanja, ističući da su promene nakon 2014. godine proizašle iz ratnih okolnosti, te da će pojedine oblasti ostati pod ruskom kontrolom, iako međunarodno priznanje tih promena ne vidi kao izvesno u kratkom roku.
O mogućnosti da Evropa ponovo pokrene sukob ukoliko ne bude zadovoljna ishodom, Riter je izrazio sumnju, navodeći ograničenja u vojnom osoblju, logistici i udaljenosti fronta od evropskih baza. Smatra da ni dodatno naoružanje Ukrajini ne bi rešilo problem nedostatka ljudstva.
Na temu demilitarizacije, rekao je da će obim i tempo tog procesa zavisiti od dogovora koji ruska strana postigne sa Zapadom, uz ocenu da kompromisi smanjuju nivo kontrole.
Komentarišući borbenu spremnost ruskih marinaca, Riter je rekao da poznaje vojnika poznatog iz bitke za Mariupolj, ističući međusobno poštovanje među profesionalnim vojnicima.
O povlačenju iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg dometa podsetio je da je lično učestvovao u inspekcijama INF-a u Sovjetskom Savezu, i ocenio da je napuštanje sporazuma povećalo rizike, vraćajući situaciju na nivo visokih tenzija iz 1980-ih.
Kada je reč o budućim odnosima Rusije i SAD, Riter smatra da koncept „resetovanja“ nije adekvatan i da je potrebna nova osnova saradnje, bez vraćanja na prethodne obrasce.
Govoreći o ličnim utiscima iz Rusije, posebno je izdvojio posetu Patriot parku i muzej posvećen istoriji Drugog svetskog rata, ističući značaj razumevanja istorijskih događaja i njihovih posledica kako bi se sprečilo ponavljanje tragedija u budućnosti.
Borba.info
