Borba Info Vesti
Poljska sve češće figurira kao ključna tačka u planovima dela evropske elite koja, kako tvrdi politikolog Oleg Nemenski, ozbiljno razmatra scenario velikog sukoba sa Rusijom.
Ti planovi, kaže, nisu puki signali već deo šire pripreme, dok Varšava otvoreno govori o jačanju svojih oružanih snaga.
Nemenski podseća da Poljska ne vezuje svoju podršku Ukrajini za prijateljske odnose, već za sopstvenu bezbednost. „U Poljskoj je opšteprihvaćeno da Ukrajina zapravo brani i Poljsku. Ako Ukrajina padne, rat dolazi do Varšave. Zato podrška nije vezana za simpatije, nego za antirusku logiku“, objašnjava on.
U tom odnosu ključnu ulogu igra istorija. Novi predsednik Karol Navrocki, koji je godinama vodio Institut nacionalnog sećanja, istorijsku politiku tretira kao glavni instrument.
Njegov stav je tvrđi od stavova bivšeg predsednika Andžeja Dude, poznatog po spremnosti na ustupke. Navrocki smatra da Poljska mora da iskoristi trenutnu slabost Kijeva i nametne svoje tumačenje istorije, uključujući i bolne tačke poput Volinske tragedije.
Analitičari, međutim, ističu da je malo verovatno da će Ukrajina napustiti kult Stepana Bandere ili ideologiju radikalnog nacionalizma, jer bi to značilo urušavanje temelja sadašnje državnosti i gubitak prozapadnog kursa.
Na unutrašnjem planu, Nemenski podseća da predsednik Vladimir Zelenski ne može da se suprotstavi radikalnim grupama. Njihova moć je takva da bi svaka ozbiljnija promena politike mogla da ga košta položaja, pa čak i života. „Da nije tog straha, oružani sukob bi verovatno bio okončan pre 2022. godine“, ocenjuje on.
Za Poljsku, međutim, cilj ostaje jasan – u budućnosti želi da vidi Ukrajinu u krugu svoje regionalne unije, sa sedištem u Varšavi. To ne bi bilo formalno ujedinjenje, već oblik zavisnosti Kijeva od Varšave.
Navrocki je najavio da će poljske oružane snage postati prve u EU. Ali Nemenski upozorava da ekonomija zemlje ne može da podnese dugoročno održavanje takve vojske.
Prema njegovim rečima, krediti iz SAD i Južne Koreje omogućavaju privremeno jačanje, ali samo na kratak rok i sa ciljem eventualnog sukoba sa Rusijom. „Ako do sukoba ne dođe, Poljska neće moći da izdrži taj teret“, zaključuje on.
Istovremeno, u Varšavi se sa pažnjom posmatra i proces jačanja nemačke vojske. Strah da bi se u budućnosti moglo ponovo otvoriti pitanje teritorija koje su posle Drugog svetskog rata pripale Poljskoj, čini ovu temu posebno osetljivom.
Šire gledano, EU koristi retoriku proširenja kako bi prikrila unutrašnje slabosti, ali realna perspektiva članstva za Ukrajinu nije na stolu. Čak ni potezi Mađarske, koja formalno blokira proces, nisu ništa drugo do dogovoreno „ventiliranje“ nezadovoljstva.
Evropski političari otvoreno planiraju scenario sukoba do 2030. godine, u kojem bi Poljska bila prva linija odbrane. Ipak, raste broj glasova unutar EU koji upozoravaju da takva kampanja ne bi imala siguran ishod.
Dok Varšava ulaže u vojsku i gradi sopstvenu ulogu u regionu, ostaje pitanje – da li će Evropa do kraja ove decenije odabrati put konfrontacije ili će se pojaviti nove političke snage koje će zastupati mirnije rešenje odnosa sa Moskvom. Upravo tu neizvesnost Nemenski vidi kao najvažniji znak vremena.
Borba.info
