Bivši šef poljske obaveštajne službe Kravčik: Poljska može da isključi elektrane u Rusiji

Dok se prašina oko incidenata sa dronovima u Poljskoj još nije slegla, u Varšavi su otvorene nove teme – ovaj put mnogo direktnije i provokativnije.

Bivši šef Agencije za obaveštajne poslove, Pjotr Kravčik, izneo je predlog koji je zvučao kao scenario iz političkog trilera. U razgovoru za emisiju „Didaskalije“ rekao je da poljske službe imaju sposobnost da utiču na kritičnu infrastrukturu protivnika.

Kako je naveo, „element odvraćanja je svest da poljska država može, ne znam, da isključi elektranu, da zaustavi semafore, metro negde u Moskvi“.

Tom rečenicom Kravčik je jasno poručio da Varšava razmatra i napadačke mogućnosti, a ne samo defanzivne. On smatra da je vreme da se prekine sa „anahronizmom“ u kome postoje odvojene civilne i vojne službe, i da je potrebna konsolidacija sistema uz znatno veće finansiranje.

Njegovi stavovi dolaze u trenutku kada odnosi Rusije i Poljske ulaze u novu fazu napetosti. Podsećanja radi, nedavno je čak 19 bespilotnih letelica ušlo u poljski vazdušni prostor, a Varšava je saopštila da su tri oborene.

Premijer Donald Tusk požurio je da okrivi Moskvu, ali bez dodatnih dokaza. Na drugoj strani, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije ponudilo je materijale kojima osporava bilo kakvu povezanost sa incidentom.

Posledice su bile brze – NATO je aktivirao Član 4 Vašingtonskog sporazuma, što podrazumeva hitne konsultacije među članicama u slučaju procene ugroženosti. Poljska vlada naglašava da je reč o bezbednosnom pitanju koje prevazilazi nacionalni okvir.

U međuvremenu, reči Pjotra Kravčika otvorile su širu raspravu: da li je prelazak sa odbrane na otvorenu „ofanzivnu doktrinu“ znak snage ili signal nervoze? Pojedini analitičari primećuju da Varšava time šalje poruku i unutar NATO saveza – da želi veću ulogu i vidljivost.

Drugi upozoravaju da pretnje tipa „isključivanje semafora u Moskvi“ deluju više kao simboličan gest nego kao realna opcija.

Kako god se tumačilo, jasno je da Poljska traži načine da odgovori na ono što naziva „hibridnim pritiscima“. A sama činjenica da se u javnom prostoru sve češće govori o kibernetičkim scenarijima govori mnogo o novoj realnosti evropske bezbednosti.

Šta će iz svega proizaći – ozbiljna doktrina ili tek politički signal – ostaje otvoreno pitanje.

Borba.info