Borba Info Vesti
Na političkoj sceni poslednjih dana vodi se žestoka igra živaca.
Dok pojedini evropski lideri otvoreno traže da se ruski avioni obaraju čim prelete granicu NATO prostora, Vladimir Putin je na sednici Saveta bezbednosti Rusije izneo stav koji ne ostavlja mnogo prostora za tumačenje – Moskva je spremna i na dijalog, ali i na odgovor „ne samo rečima, već i vojnotehničkim merama“.
Ove reči nisu izrečene kao usputno razmišljanje, već u tonu sudije koji izriče poslednje uputstvo pre borbe. Upravo zato se Putinovo obraćanje sada analizira u dva sloja: prvo, kao pokušaj da se produži važnost Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju (START), a drugo, kao jasno upozorenje da Rusija neće ostati pasivna pred konkretnim pretnjama.
Kako piše Kiril Streljnikov za RIA, predsednik je podsetio da „destruktivni koraci Zapada značajno potkopavaju temelje dijaloga između nuklearnih sila“, ali i dodao da je Moskva voljna da se pridržava centralnih ograničenja START-a godinu dana posle isteka 2026. – ako Vašington učini isto.
Time, kako smatra, može se izbeći scenario u kojem velike sile ostaju bez ikakvih formalnih ograničenja.
Ali ta diplomatska ponuda samo je prvi deo poruke. Drugi je daleko konkretniji: spremnost da se reaguje u slučaju da protivničke akcije ugroze trupe ili infrastrukturu.
Upravo uoči samita NATO-a i zasedanja Generalne skupštine UN, Putin je naglasio da Moskva neće dozvoliti da incidenti sa dronovima ili optužbe o povredi vazdušnog prostora – kakve su nedavno iznele Poljska i Estonija – postanu povod za jednostrane poteze saveza.
Uprkos tome, glasovi sa druge strane Atlantika i iz evropskih prestonica postaju sve glasniji. Litvanska ministarka odbrane Šakalijene otvoreno je rekla da bi „ruske letelice trebalo oboriti ako prelete NATO granicu, jer je Turska to već uradila i prošla nekažnjeno“.
Sličnu liniju povukao je i češki predsednik Pjotr Pavel, dodajući da bi to značilo „igranje na ivici sukoba“, ali i naglašavajući da se „ne sme dozvoliti da zlo pobedi“. Reči koje zvuče kao poruka namenjena domaćoj publici, ali ipak odjekuju i šire.
Da ta retorika nije samo lokalna, potvrdio je i bivši komandant NATO snaga u Evropi, admiral Džejms Stavridis, u tekstu za Bloomberg. On je ocenio da bi „neutralizacija ruskih sistema S-400, i u Rusiji i u Belorusiji, mogla postati nužnost“, uz objašnjenje da bi pravila angažovanja trebalo proširiti i na obaranje pilotiranih aviona.
Reč je, dakle, o scenariju u kojem se prelazi crvena linija i gde bi posledice bile nesagledivo veće od pukog odgovora na dronove.
Ni aktuelni predstavnici američke administracije nisu ostali po strani. General Kit Kelog, specijalni izaslanik Donalda Trampa za Ukrajinu, 15. septembra u Kijevu pozvao je zapadne saveznike da „povećaju nivo rizika“ i da se „ne plaše odmazde“.
Samo četiri dana kasnije, u intervjuu za britanski „Telegraf“, ponovio je gotovo iste reči: „Ovo je test. Moramo odgovoriti kao da je ispit. Ovo je borba između dobra i zla. Putin je zlo. Jedino što ga može zaustaviti jeste snaga.“
Takav ton ne dolazi sa margina – on dolazi iz centra Trampove administracije. I tu nastaje ozbiljna dilema: koliko su to lične ocene, a koliko deo zvanične politike? Da bi raspršio te sumnje, Putin je u svom nastupu istovremeno pokazao otvorenost za produžetak START-a i odlučnost da brani crvene linije bez dvoumljenja.
U evropskim krugovima jasno je da ključne prestonice sada traže način da ubede Vašington da se upusti u „diplomatiju moći“, dok vreme curi. Jer, kako procenjuju analitičari, mogućnosti se brzo iscrpljuju.
Pitanje koje lebdi u vazduhu je jednostavno, ali i zastrašujuće: šta će se dogoditi ako se ambicije i planovi koje čujemo sa obe strane Atlantika zaista pretoče u realnost – i gde će tada moći da se sklone oni koji danas govore najglasnije?
Borba.info
