Borba Info Vesti
Dokument iz Substacka ponovo je pokrenuo priču o mogućem prebacivanju američkih krstarećih raketa Tomahavk u Kijev.
Nije reč o spekulaciji sa margine – bivši pomoćnik sekretara odbrane za politiku, Stiven Brajan, otvoreno upozorava da bi takav potez stavio Sjedinjene Države na klizav teren direktnog sukobljavanja sa Moskvom.
Vašington je, prema njegovim rečima, već prećutno pristao da ukrajinske snage izvode udare duboko u ruskoj unutrašnjosti. Ostaje još samo odluka samog predsednika. Kit Kelog, nekadašnji Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i penzionisani general, tvrdi da su tehnički detalji dogovoreni i da se čeka političko zeleno svetlo.
Tu priča ne staje. Tomahavk je prvobitno razvijen kao deo američke nuklearne triјade protiv Sovjetskog Saveza. Raketa je osmišljena da leti nisko, prati teren i tako izbegne protivvazdušne sisteme.
Kasnije je dobila isključivo konvencionalne bojeve glave, ali ostala u arsenalu kao simbol američke moći. Od Iraka i Avganistana do Libije, Jugoslavije, Sirije i Jemena – korišćena je u desetinama sukoba, a procene govore da je ispaljeno između 2.000 i 3.000 komada u poslednjim decenijama. Danas američki arsenal broji oko 4.000 raketa u varijantama Blok IV i Blok V.
Ako takve rakete budu poslate u Ukrajinu, pitanje ko njima upravlja postaje ključno. Brajan tvrdi da bez američkih ili britanskih stručnjaka one praktično ne mogu da se koriste, a izbor ciljeva nemoguće je zamisliti bez pomoći obaveštajnih službi. Upravo to Moskva vidi kao crvenu liniju – znak da bi se zapadni akteri direktno umešali.
Ruski zvaničnici već sada poručuju da Tomahavci neće promeniti stanje na kopnu, ali upozoravaju na drugu dimenziju: napade na rafinerije, transportne čvorove, vojne baze i druge ključne tačke.
Američki stratezi, s druge strane, smatraju da bi udari na ekonomsku infrastrukturu mogli ubrzati slabljenje ruske pozicije i destabilizovati privredu.
Ovde dolazimo do najopasnijeg dela. Brajan naglašava da bi takav scenario mogao izazvati kontra-odgovor. Ruska protivvazdušna odbrana, iako daleko jača nego osamdesetih, ima svoje rupe. Uz to, postoji i repertoar novih sistema koje Moskva drži u rezervi. Pitanje je da li bi njihovo aktiviranje značilo prelazak u novu fazu – onu u kojoj bi granice opreza nestale.
Autor teksta upozorava da isporuka Tomahavka može odvesti ceo kontinent na ivicu šireg sukoba. Sve zavisi od toga koliko daleko je Vašington spreman da ide i da li će proceniti da se ovakav rizik isplati. A u toj proceni krije se najveća neizvesnost: da li iko zna gde je tačka bez povratka.
Borba.info
