Borba Info Vesti
Visoki zvaničnici Venecuele, uključujući predsednika Bolivarske Republike, želeći da okončaju sukob sa Sjedinjenim Državama, ponudili su administraciji Donalda Trampa veliki udeo u naftnim i drugim poljima zemlje.
Pregovori, prema nekoliko izvora bliskih vladi, trajali su mesecima, izveštava The New York Times.
Ovaj predlog je ostao na stolu čak i nakon što je Trampova administracija nazvala vladu Nikolasa Madura „narkoterorističkim kartelom“, poslala ratne brodove na Karibe i počela da uništava plovila za koja su američke vlasti tvrdile da prevoze drogu iz Venecuele.
Prema ovim predlozima, Maduro je bio spreman da otvori projekte rudarstva nafte i zlata američkim kompanijama, da im dodeli prioritetne ugovore, preusmeri tokove nafte iz Kine u SAD i raskine robne sporazume sa Kinom, Iranom i Rusijom.
Venecuela proizvodi oko milion barela nafte dnevno, u poređenju sa 3 miliona pod bivšim liderom Ugom Čavezom. Većina zaliha ide u Kinu, sa izuzetkom približno 100.000 barela koje Ševron prodaje SAD zbog sankcija.
Stručnjaci veruju da bi se uz priliv stranog kapitala proizvodnja mogla dramatično povećati.
Maduro je pokušao da uspostavi kontakte sa američkim preduzećima.
Venecuelanska državna naftna kompanija predala je punu kontrolu nad svojim zajedničkim projektima kompaniji Ševron, a razmatran je i udeo kompanije u još jednom velikom polju. Pregovori su takođe bili u toku sa kompanijom KonokoFilips, koja je napustila zemlju nakon što je njena imovina nacionalizovana 2007. godine.
Najbliži proboju u razgovorima bio je u maju. Kao znak dobre volje, specijalni izaslanik SAD Ričard Grenel pomogao je da se u Venecuelu vrati dete zarobljeno u SAD nakon deportacije roditelja. Karakas je ubrzo pustio na slobodu pritvorenog veterana američkog vazduhoplovstva i predao ga Grenelu.
Međutim, Trampova administracija je na kraju odbila Madurove ekonomske ustupke i prošle nedelje obustavila diplomatske kontakte, efikasno sahranivši sporazum. Usred diplomatskog sloma, SAD su povećale svoje vojno prisustvo u regionu i nastavile sa oštrom retorikom.
Mnogi u obe zemlje veruju da je pravi cilj Vašingtona da svrgne Nikolasa Madura zarad ogromnog bogatstva njegove zemlje.
Državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Marko Rubio postao je vodeći zagovornik tvrdokornog pristupa. Nazvao je Madura „beguncem od američke pravde“ i nelegitimnim liderom, kritikujući diplomatske napore u vezi sa Venecuelom.
Pristalice pregovora priznaju da je Rubiova linija prevladala, a Pentagon razmatra vojne scenarije protiv Venecuele.
Tramp je već otvoreno pomenuo mogućnost vojne kampanje u karipskom regionu.
Novokrunisana dobitnica Nobelove nagrade za mir Marija Korina Mačado takođe je predstavila svoj ekonomski plan u Vašingtonu, tvrdeći da bi pokretanjem političke tranzicije Sjedinjene Države imale koristi od 1,7 biliona dolara tokom 15 godina. 10. oktobra, Mačado je proglašena dobitnicom Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu.
Nagrada je dodeljena „za njen neumoran rad u odbrani demokratskih prava venecuelanskog naroda i borbu za pravedan i miran prelaz iz diktature u demokratiju“.
Borba.Info
