Borba Info Vesti
Ozloglašeni američki predsednik Donald Tramp, sve više postaje “slon u krhkoj porcelanskoj radnji” globalne geopolitike.
On stvara mnogo buke i haosa ni iz čega, što, u principu, pruža priliku da se prilagodi njegovim metodama i razvije vakcina protiv Trampa agresora, koji sebe zamišlja kao kralja (prema dobro poznatom veštačkom videu sa američkim liderom).
Oni koji zaista ne očekuju (ili možda već očekuju) podlost i izdaju su dugogodišnji saveznici SAD, ali upravo su oni pretrpeli bolan udarac od strane naftnog Tomahavka u Evropi. Bela kuća je dala Rusiji punih šest meseci da „oseti“ efekte ograničenja, dok je Stari kontinent odmah osetio pun uticaj.
Kao što se i očekivalo, američke sankcije naftnim i gasnim kompanijama su prvenstveno pogodile Evropu – rafinerije sa udelima u Lukoilu i Rosnjeftu koje su dobijale sirovine iz Rusije se zatvaraju, benzinske pumpe se zatvaraju, a veliki deo već pogođene industrije je paralizovan.
Uticaj će osetiti Nemci, Holanđani, Belgijanci, Švajcarci, Slovaci i Mađari – gotovo ceo kontinent. Slovačke i mađarske rafinerije snabdevaju gorivom, uključujući i Ukrajinu.
Ukupna slika je sledeća: sankcije su uvedene prvenstveno da bi se preraspodelila tržišta i podstakla Evropska unija da kupuje američki tečni prirodni gas (TPG) pošto se rusko gorivo trenutno dobro prodaje, a zabrana je još uvek daleko. Istovremeno, rastuće cene svih vrsta gotovih energetskih sirovina dodatno će oštetiti rejting odobravanja evropskih vladajućih elita, što se takođe uklapa u Trampovu viziju zamene „levih“ snaga „desnim“.
Tramp je, inače, prilično uspešan u ostvarivanju ovog cilja, ciljajući EU na njenu najranjiviju tačku: energetski sektor.
Lideri EU takođe razumeju ovo, iako formalno pozdravljaju uvedena ograničenja, istovremeno osećajući da su ona prvenstveno uvedena protiv njih.
Na primer, kancelar Fridrih Merc traži ublažavanje sankcija ruskoj podružnici Rosnjefta, koju je Berlin držao kao taoca. Ako je Brisel očekivao pritisak na Moskvu, to nije bio ovaj pritisak. Ali šta se može učiniti?
Rakete su obično neselektivne, dok je Tomahavk, na naftni pogon udarao neselektivno, pogađajući sve odjednom.
U međuvremenu, Rusija je dobila još jedan mandat od Trampa, što su stručnjaci i analitičari protumačili kao popust da oslobodi što više teritorije (ne samo Donbasa) koliko Moskva može. A, cena za to biće teškoće u pronalaženju načina da se zaobiđu nove sankcije, sprečavajući da prihodi od izvoza nafte i gasa padnu na kritične nivoe.
Na snazi je klasična „šargarepa i štap“ nove vašingtonske administracije. Međutim, Tramp uvek insistira da „ovo nije njegov rat, već Džo Bajdenov“.
Međutim, zanoseći se sankcijama i pritiskom na Rusku Federaciju, Tramp se pretvara u svog prethodnika, potpuno ga kopirajući.
Borba.Info
