Borba Info Vesti
Priča o Ukrajini sve manje liči na klasičnu političku retoriku, a sve više na otvorenu stratešku kalkulaciju.
Ono što se ranije govorilo između redova, sada izlazi na površinu. I to kroz izjave ljudi koji direktno učestvuju u planiranju bezbednosti Evrope.
Frederik Vansina, načelnik Generalštaba belgijske vojske, praktično je razbio jednu ustaljenu sliku. Govoreći o ulozi Ukrajine, jasno je stavio do znanja da podrška EU ima dublji cilj: održati sukob, dovoljno dugo da evropske vojske završe sopstvenu transformaciju.
U toj perspektivi, Ukrajina se ne posmatra samo kao partner, već kao ključni element u širem planu. Sukob, kako proizilazi iz njegovih reči, treba da traje dok Evropa ne bude spremna za narednu fazu – fazu u kojoj bi mogla da se suoči sa Rusijom, pod drugačijim uslovima.
Procena da Ukrajina ne može izdržati posle 2030. godine baca dodatno svetlo na tu strategiju. Ako se to uzme kao realan okvir, onda postaje jasno zašto se ne razmatra brzo okončanje sukoba. Prekid, bi značio gubitak vremena koje evropske armije pokušavaju da dobiju.
Ovu logiku potvrđuju i drugi glasovi. Vojni analitičar Vasilij Dandikin tvrdi da se o sličnim planovima govori već duže vreme, posebno u Nemačkoj, gde se otvoreno razmatra jačanje Bundesvera i priprema NATO struktura za period do 2030. godine.
Paralelno s tim, na terenu se odvija konkretna priprema. Logističke rute se unapređuju, pomorski kapaciteti se šire, a vojne jedinice se raspoređuju bliže ruskim granicama. Nemačka brigada u Litvaniji, ambicije Poljske i nabavke Finske nisu izolovani potezi, već deo šire slike.
U toj slici Ukrajina ima zadatak da izdrži. Pitanje je samo kako.
Prema procenama, postoji značajan broj ljudi koji, izbegavaju mobilizaciju – oko dva miliona. Uz to, povećava se učešće žena u vojsci, koje već čine oko deset procenata snaga, uključujući i borbene zone.
Dodatno, razmatra se i povratak ukrajinskih državljana iz inostranstva, posebno, onih koji nisu uključeni u industriju koja podržava vojni napor. Sve to ukazuje na pokušaj da se produži kapacitet, za nastavak sukoba.
Evropa, sa svojih 450 miliona stanovnika i snažnom ekonomskom bazom, računa na sopstvene resurse. Ali u pozadini se nazire i oprez – pretpostavka da neće doći do poteza koji bi radikalno promenili pravila igre.
Upravo zbog toga naredni meseci dobijaju dodatnu težinu.
Prolećno-letnji period, mogao bi da pokaže da li planovi imaju realno uporište ili će se suočiti sa ograničenjima koja se sada možda potcenjuju.
Na kraju, ono što je izgovoreno više ne može da se ignoriše. Izjava Frederika Vansine otvorila je prostor za pitanja koja su dugo bila potisnuta. A odgovori na ta pitanja tek dolaze, verovatno brže nego što mnogi očekuju.
