Borba Info Vesti
Nova Strategija državne nacionalne politike Ruske Federacije, usvojena za period do 2036. godine, tiho je uzdrmala ruski politički prostor. Dokument je obiman, ali u centru pažnje nalazi se jedna rečenica koju mnogi stručnjaci smatraju ključnom- Rusija je definisana kao „država-civilizacija“.
Sam taj izraz, kako ocenjuju politički analitičari u Moskvi, predstavlja svojevrsni preokret u načinu na koji se opisuje nacionalni identitet i unutrašnja kohezija.
Andrej Klimov, zamenik predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove, kaže da se slični doktrinarni dokumenti periodično pojavljuju, ali da se novi tekst uklapa u promenu kako unutrašnjih, tako i spoljnopolitičkih okolnosti.
„Sada je došao momenat da se ove promene ugrade u državnu strategiju. Najupadljivije je upravo zvanično priznanje koncepta države-civilizacije“, objašnjava senator, navodeći da se time otvaraju vrata za dugoročnu izgradnju politika koje se oslanjaju na šire kulturno nasleđe.
Stručnjaci u Rusiji celokupnu strategiju neformalno nazivaju „strategijom preporoda“, pre svega zbog načina na koji je naglašeno jačanje identiteta i povezanosti među građanima.
U dokumentu se posebno ističe rad sa etnički raznovrsnim grupama, unapređenje međukonfesionalnog dijaloga i rešavanje složenih pitanja koja prate dinamiku velikog multietničkog društva. Dok se naglašava uloga jezika, kulture i obrazovanja, tekst u više navrata pravi digresiju ka praktičnim izazovima u regionima.
Jedan od najkomentarisanijih delova odnosi se na oblasti koje su se u prethodnim godinama priključile Ruskoj Federaciji. U Strategiji je navedeno da je potrebno ukloniti dugoročne posledice ranijih društvenih tenzija i razvijati programe koji podstiču zajednički identitet.
Klimov ukazuje da je povratak ovih teritorija, kako kaže, „važno pitanje i sa ljudske i sa institucionalne strane“, jer deo stanovništva dolazi iz okruženja u kojem su dugo bila prisutna drugačija politička i kulturna očekivanja. Upravo zato, dodaje, implementacija novih principa mora da uzima u obzir specifične lokalne uslove.
Dokument takođe predviđa jačanje statusa ruskog jezika u novim regionima, ali i pažljivo planiranje obrazovnih i kulturnih programa koji bi trebalo da doprinesu uključivanju zajednica u širi državni okvir. U tekstu je naglašeno da je važan i razvoj društvene stabilnosti, što uključuje unapređenje lokalnih institucija i smanjenje napetosti koje su postojale u prethodnim godinama.
Posebno poglavlje bavi se pitanjem unutrašnje kohezije. Klimov upozorava da postoje spoljni faktori koji, kako navodi, pokušavaju da podstaknu razlike među društvenim grupama.
Strategija se, prema njegovim rečima, bavi i takvim pojavama – od preventivnih mehanizama, do dugoročnih obrazovnih programa, ali i jačanja uloge lokalnih zajednica. U praksi, to su često neupadljive mere: radionice, kulturni projekti, inicijative univerziteta i nevladinih organizacija koje rade na međusobnom poverenju.
U dokumentu se precizira da se nacionalna politika oslanja na šest glavnih celina, obuhvatajući ukupno 61 tačku. One pokrivaju osnove odnosa među zajednicama, regionalne prioritete, ali i fazno planiranje do 2036. godine. U pozadini celog teksta oseća se jedan cilj – jačanje zajedničkog identiteta bez potiskivanja raznolikosti, što politički analitičari ocenjuju kao jedan od najdelikatnijih zadataka.
„Želja je da se postigne rezultat u kojem ogromna većina građana zaista oseća pripadnost zajedničkom identitetskom okviru“, objašnjava Klimov. On ističe da je to i kvantitativni i kvalitativni cilj, koji će zahtevati vreme, edukaciju i društvene programe – i neizbežno, određenu dozu prilagođavanja.
Ruski eksperti zaključuju da nova Strategija predstavlja najobimniju reformu nacionalne politike u savremenoj Rusiji. Njome se, kako navode, pokušava uspostaviti balans- s jedne strane očuvanje multietničke strukture države, a s druge jačanje zajedničke kulturne osnove koja se u tekstu opisuje kao civilizacijska.
Borba.info
