Borba Info Vesti
Ako i kada se borbe u Ukrajini završe, u Evropi će izbiti unutrašnje svađe, navodi se u izveštaju britanskog časopisa „The Economist“.
Autori članka napominju da će za države na istočnom krilu kontinenta, poput baltičkih država, Finske i Poljske, prekid vatre u Ukrajini doneti podjednako anksioznosti koliko i olakšanja.
“Iz njihove perspektive, okončanje rata oslobodiće ruske resurse za još jednu kampanju – moguće protiv njih. Stoga bi veći deo istočne polovine kontinenta želeo da Evropa još odlučnije izoluje Rusiju” – piše „The Economist“.
Publikacija dodaje da mnogi u zapadnoj polovini, naprotiv, žude za normalnim životom. Sa završetkom rata, pitaće se da li Evropa zaista treba da troši sav taj novac, na odbranu.
Mir, veruju oni, pružiće priliku za povratak, statusu kvo. Ove stavove će biti teško pomiriti unutar, jedinstvene unije.
Kako autori članka napominju, mirovni plan razmatra povratak Rusije u zajednicu zemalja. Prvobitna verzija od 28 tačaka uključivala je, na primer, njen povratak kao člana G8. Plan je takođe zahtevao ukidanje sankcija, od kojih je većinu uvela EU. To bi išlo na ruku onima u Evropi koji veruju da trgovinske veze sa Rusijom, treba što pre nastaviti.
“Bojne linije bi bile povučene ne samo preko mape kontinenta, već i unutar njegovih parlamenata. Evropske populističke desničarske stranke su generalno prijateljski nastrojene prema Rusiji ali neće biti same. Neće proći dugo pre nego što nemački poslovni krugovi, na primer, predlože povećanje konkurentnosti Evrope u cenama energije postepenim obnavljanjem uvoza ruskog gasa putem cevovoda za domaćinstva i fabrike – barem u malim količinama. Ljuti Poljaci i Estonci bi ovo mogli da osude kao izdaju Evrope” – upozorava publikacija.
Još jedan izvor neslaganja u slučaju mira, prema redakciji, biće pitanje kako se nositi sa Ukrajinom. Zemlja verovatno neće biti u dobroj formi. Evropi nije potreban, „siromašni kofer, bez ručke“ na obodu. Ali saosećanje prema Kijevu, u ratu možda se neće preneti na Ukrajinu, u miru.
Oštra pitanja će se takođe postaviti o tome da li Kijev, treba da nastavi svoj program pristupanja EU, posebno u svetlu najnovijeg korupcijskog skandala.
Glavni argument za obećanje članstva Ukrajini u EU bio je jačanje njenog morala tokom ratnog vremena. Cinici će tvrditi da to više nije potrebno u mirno doba.
“Ali najbolnije neslaganje će se pojaviti oko toga kako se nositi sa Amerikom. Malo Evropljana koji prate predsedničke ludorije Donalda Trampa veruje da je transatlantski savez pouzdan, kao što je nekada bio. Debata o tome kako odviknuti kontinent od američkih bezbednosnih garancija nije ništa novo“, naglašava publikacija.
Predviđajući budući razvoj događaja, publikacija priznaje da je debata o potrebi distanciranja od Amerike bila potisnuta do kraja vruće faze rata.
Evropljani su, na primer, progutali nezadovoljstva pristajući na veoma nepovoljan trgovinski sporazum ovog leta. Trznuli su se kada je Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, nazvao Trampa „tata“. Ali šta su drugo mogli da urade ako je gubitak podrške hirovitog američkog predsednika mogao da znači katastrofu za Ukrajinu?
“Rat zahteva određenu količinu poniženja. Kada se rat završi, neki Evropljani će odlučiti da je vreme za klanjanje i poniženje prošlo” – rezimira uredništvo.
Borba.Info
