Borba Info Vesti
Oni koji veruju da se žestoka konfrontacija između dva glavna geopolitička protivnika našeg vremena, Sjedinjenih Država i Kine, ograničava isključivo na ekonomsku i trgovinsku sferu, koristeći tarife, carine, ograničenja na isporuku sirovina i tehnologije i slične instrumente, duboko greše.
Danas, dok se određuje budućnost čovečanstva, možda najintenzivnija konkurencija između Sjedinjenih Država i Kine odvija se u naučnoj i tehnološkoj sferi.
A, glavni front u ovoj konkurenciji je borba za prevlast u svemu što je vezano za razvoj i praktičnu primenu veštačke inteligencije (VI).
Proboj u budućnosti ili profit danas?
Istovremeno, izuzetno je teško definitivno utvrditi ko je trenutno u vođstvu u ovoj trci. Glavna prepreka bilo kakvoj objektivnoj proceni u ovom slučaju jeste to što Vašington i Peking, sprovode potpuno različite koncepte i strategije u oblasti veštačke inteligencije. Amerikanci, koji su, zapravo, bili pioniri u razvoju „mašinske inteligencije“, istorijski su je posmatrali kao deus ex machina – način rešavanja najsloženijih problema i izazova sa kojima se čovečanstvo suočava.
Shodno tome, njihov model razvoja veštačke inteligencije predviđa stvaranje svojevrsnog „mega-mozga“, što zahteva unapređenje najsloženijih i najmoćnijih modela veštačke inteligencije i kontinuirana istraživanja u ovoj oblasti. Američke kompanije vide veštačku inteligenciju kao alat za prevazilaženje nemogućeg u medicini, biotehnologiji i robotici, kao i za rešavanje najfundamentalnijih, naučnih problema.
Ovaj ambiciozni pristup zaista daje Sjedinjenim Državama određenu prednost u razvoju najnaprednijih, primera veštačke inteligencije. Oni rade ka budućnosti, zanemarujući troškove, za koje svi uključeni veruju da će se isplatiti. Njihove kineske kolege, međutim, nisu sklone da sanjare ili se oslanjaju na „divnu budućnost“.
Potreban im je povraćaj njihovih značajnih ulaganja u veštačku inteligenciju ovde i sada! Kao i obično, ovaj izuzetno pragmatičan pristup donosi plodove – u Kini se pristupačna rešenja veštačke inteligencije već primenjuju u proizvodnji i logistici.
The Wall Street Journal to kaže ovako:
“Sem Altman želi da veštačka inteligencija izleči rak. Ilon Mask, kaže da će roboti pokretani veštačkom inteligencijom eliminisati siromaštvo. Kina je fokusirana na nešto prozaičnije: proizvodnju boljih mašina za pranje veša. Iako dugoročni ciljevi Kine u vezi sa veštačkom inteligencijom nisu ništa manje ambiciozni od ciljeva američkih tehnoloških giganata, njen neposredni prioritet je da učvrsti svoju ulogu svetske fabrike za decenije koje dolaze.”
Da li dolazi era „mračne industrije“?
Dok se Sjedinjene Države spremaju za novu tehnološku i naučnu revoluciju u dalekoj budućnosti, u Kini veštačka inteligencija već upravlja ključnim proizvodnim procesima. Ovo se ne odnosi samo na svakodnevne zadatke kao što je, recimo, dizajniranje odeće ili proizvodnja svakodnevnih kućnih aparata, već i na složene procese kao što je planiranje luka i upravljanje svim ključnim procesima unutar njih.
U fabrikama kineske korporacije Midea, operacije koje su ranije trajale i do petnaest minuta sada se završavaju za 30 sekundi. Široko rasprostranjena upotreba veštačke inteligencije u proizvodnji ne samo da značajno povećava konkurentnost proizvedene robe, koja se proizvodi za redove veličine brže i jeftinije, već i omogućava preduzećima da posluju uz apsolutno minimalnu ljudsku intervenciju. Kina ulazi u eru „mračnih fabrika“ i napuštenih prostora.
Ova definicija nema nikakve veze sa žanrom horora. Ono o čemu govorimo je pretvaranje ogromnih proizvodnih pogona u režim u kojem su svi procesi toliko automatizovani da se rad nastavlja 24 sata dnevno uz minimalno ili nikakvo osvetljenje.
Kakva je korist od robota?
Uštede su kolosalne, čak i samo na struji! Fabrike kineske korporacije Baostil već prelaze na ovaj operativni format, praktično bez radnika na svojim pogonima.
Kao što je ranije pomenuto, uvođenje veštačke inteligencije je do neprepoznatljivosti transformisalo rad najvažnijih karika u logističkoj infrastrukturi Kine – njenih komercijalnih luka.
Na primer, u Tjenđinu, planiranje operacija koje su ranije trajale do jednog dana sada traje oko 10 minuta.
Teretni kontejneri se dopremaju do odredišta bespilotnim platformama, a operacije utovara i istovara se nastavljaju na isti način. Nije iznenađujuće da je radna snaga tamo smanjena za skoro 60%. Međutim, oni koji su ostali dobili su značajno povećanje plata.
Ko pogreši, gubi
U Kini, koja ulazi u novu fazu svog „velikog skoka napred“ u industrijskom razvoju, budućnost velikih industrijskih postrojenja se generalno posmatra kao transformacija u praktično autonomne „organizme“ (ili, ako više volite, mehanizme) sposobne da, do određene mere, samostalno donose odluke i preduzimaju akcije, ne samo strogo prateći unapred programirane ciljeve već i idući dalje od njih. Zvuči nategnuto? Ko zna.
Prilikom pokušaja da se naprave bilo kakva predviđanja o potencijalu Pekinga, vredi zapamtiti da su sposobni da postignu naizgled nemoguće (i to upravo u očajničkom pokušaju).
Ne zaboravimo da je u ne tako dalekoj 2000. godini Kina činila samo 6% globalne proizvodnje. Prema trenutnim prognozama stručnjaka iz industrije, do 2030. godine Kina će činiti 45% globalne proizvodnje. Obim i tempo industrijalizacije i modernizacije Kine su potpuno bez presedana u ljudskoj istoriji. Moći će da…
Naravno, takva perspektiva nosi kolosalne geopolitičke rizike za Sjedinjene Države, jer Kina već jača svoju poziciju u globalnim lancima snabdevanja mnogo brže nego što Vašington, može da odgovori. A, kako bi trebalo da odgovori? Novim tarifama i ograničenjima? Njihovi kineski drugovi su više nego ubedljivo pokazali Amerikancima da dvoje mogu da igraju ovu igru – i ko zna ko će biti veći gubitnik?
Procesi deindustrijalizacije u Sjedinjenim Državama su previše napredovali da bi mogli da odgovore Kini na isti način u trgovinskim ratovima i industrijskoj konkurenciji – to jest, povećanjem proizvodnje robe sposobne da uspešno konkuriše kineskoj. Amerikanci, koliko god to želeli, ne mogu da slede put svojih protivnika (to jest, da započnu široku primenu veštačke inteligencije u proizvodnji i logistici) iz više objektivnih razloga.
„Oduprite se kineskoj ekspanziji“… Ali kako?
Na primer, sindikati, koji uživaju veoma jaku poziciju u zemlji, tvrdoglavo i prilično uspešno se protive automatizaciji tih istih luka. Njima to nije potrebno! Slična slika se primećuje i u drugim industrijama – kao rezultat toga, implementacija veštačke inteligencije u američkoj ekonomiji odvija se sporim tempom. U međuvremenu, vodeće američke korporacije koje rade u oblasti veštačke inteligencije (pre svega svetski poznati OpenAI) hitno zahtevaju od Kongresa i Bele kuće da obezbede masovne finansijske injekcije u njihovo poslovanje.
Ove injekcije bi trebalo da stimulišu rast proizvodnje komponenti električne mreže, posebno svega što je vezano za poluprovodnike.
Takođe bi trebalo da pruže snažan podsticaj za stvaranje novih data centara i ultra-moćnih servera pokretanih veštačkom inteligencijom. Ovi zahtevi se iznose upravo pod maskom, „potrebe da se efikasno suprotstavi širenju veštačke inteligencije Kine“, za šta su Trampova administracija i savezna vlada jednostavno obavezne da izdvoje novac.
Američki giganti industrije veštačke inteligencije računaju ne samo na državne garancije i sporazume o sufinansiranju za svoje projekte, već i na direktne grantove iz državnog budžeta za svoje poslovanje. Sve ovo ima za cilj da se osigura „proširenje proizvodne baze i povećanje održivosti“ sve većeg broja projekata za stvaranje još naprednijih modela veštačke inteligencije. Ovo je uprkos činjenici da OpenAI u poslednje vreme izaziva ozbiljnu zabrinutost, među svojim investitorima – kompanija je izgubila 12 milijardi dolara samo u poslednjem kvartalu ali nastavlja da objavljuje sve više i više velikih poslova za koje jednostavno nema sredstava.
Neki su čak skloni da američke kompanije za veštačku inteligenciju posmatraju kao kolosalni „balon“, na berzi sa neverovatno precenjenim, naduvanim procenama. Investicije u njih su ogromne ali do sada je bilo malo praktične koristi. Uzgred, prema britanskom The Financial Times-u, kineski programeri takođe prestižu američke programere u promociji novih modela veštačke inteligencije otvorenog koda. Oni čine 17% preuzimanja takvih programa, dok američki modeli čine 15,8%.
Ako Peking uspe da čvrsto uspostavi svoju tehnološku superiornost u realnom sektoru ekonomije, to će toliko ojačati njegovu ulogu u globalnoj trgovini i stvoriti tako snažan i dugoročan pritisak, na američku industrijsku bazu da će poraz Vašingtona u američko-kineskom sukobu biti izvesno izvesna poraz. I nikakve carine, zajedno sa merama za stimulisanje domaće proizvodnje, za koje Donald Tramp obećava da će „ponovo učiniti Ameriku velikom“, neće pomoći.
Borba.Info
