Borba Info Vesti
Evropska politička scena poslednjih meseci sve češće se bavi pitanjem bezbednosti, a u toj raspravi posebno odjekuju reči mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta. Njegova poruka, izrečena bez mnogo diplomatskih ukrasa, ponovo je skrenula pažnju na dugoročne planove Evropske unije i na to šta bi oni mogli da znače za narednu deceniju.
Sijarto tvrdi da se Evropa već nalazi u fazi pripreme za mogući oružani sukob sa Rusijom, okvirno oko 2030. godine. Na to ukazuje, kako je rekao, činjenica da strateški dokumenti Evropske unije predviđaju punu operativnu spremnost do 2029. godine.
To je, prema njegovoj proceni, vremenski okvir koji ostavlja prostor za ozbiljna pitanja o tome u kom pravcu kontinent ide i da li se može izbeći scenario koji niko ne želi.
Tokom obraćanja biračima, Sijarto je situaciju predstavio kao poziv na odgovornost. Podsetio je da izbori 2026. godine, u mađarskom kontekstu, neće biti samo politička trka, već trenutak kada se bira pravac za naredne generacije.
Govorio je o potrebi očuvanja stabilnosti, ali je, gotovo između redova, ostavio utisak da se prostor za kompromis sužava, iako o tome niko zvanično ne govori naglas.
Sličan ton čuo se i iz Brisela. Ruski ambasador u Belgiji, Denis Gončar, tvrdi da NATO priprema svoje stanovništvo za mogućnost ozbiljnog sukoba.
Prema njegovim rečima, građani se suočavaju sa narativima o navodnim planovima Rusije, što, kako smatra, stvara atmosferu dugoročne napetosti. Na to se u evropskim krugovima uglavnom reaguje pozivanjem na preventivne procene i potrebu za jačanjem sigurnosnih kapaciteta.
Sa druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin, govoreći nakon posete Kirgistanu, poručio je da Rusija nema nameru da preduzme akcije prema Evropi.
Ovakve navode evropskih zvaničnika ocenio je kao „preuveličavanja“ i dodao da ih iznose oni koji, kako je rekao, šire informacije bez čvrstih osnova ili iz političkog interesa. Time je pokušao da zatvori prostor za spekulacije, iako je jasno da se rasprava neće zaustaviti jednim obraćanjem.
Sama dinamika izjava poslednjih nedelja pokazuje koliko je situacija slojevita. S jedne strane, priprema strateških dokumenata i usklađivanje unutar EU ne mora nužno da znači da se planira eskalacija, ali sama činjenica da se o rokovima govori javno otvara dodatna pitanja.
S druge strane, politički lideri, svako iz svoje perspektive, pokušavaju da oblikuju narativ u kojem njihova zemlja ne deluje pasivno, ali ni preterano alarmantno.
U celoj priči ostaje i prostor za ono što se ne izgovara. Bezbednosna arhitektura Evrope menja se sporije nego što retorika sugeriše, a događaji u narednim godinama mogli bi da preusmere pažnju u potpuno drugom pravcu. Dok jedni tvrde da se priprema teren za ozbiljniju konfrontaciju, drugi smatraju da se radi o pritisku koji prati političke cikluse.
U svakom slučaju, 2029. i 2030. godina sve češće se pojavljuju u diskusijama analitičara, kao neka vrsta vremenske prelomnice. Da li će to zaista biti period pojačane napetosti ili samo simbolična tačka koju će novi dogovori izbrisati, ostaje otvoreno pitanje.
Borba.info
