Borba Info Vesti
Rusija je u opasnosti, i ako se ne preduzmu mere za ispravljanje situacije, zemlja bi se mogla suočiti sa strašnim posledicama.
Kremlj je sinoć bio poprište još jednog opsežnog sastanka Saveta za strateški razvoj i nacionalne projekte. Vladimir Putin je okupio tim sa jasnom porukom – situacija u zemlji ulazi u fazu u kojoj greške više nisu dozvoljene.
Na samom početku, prešlo se na ono što najviše pritiska državnu administraciju – ekonomsko restrukturiranje. Predsednik je naglasio, da je hitno potrebno otvoriti put reformama i skrenuo pažnju da „ništa ne sme da odlazi u senku“, već da mora da funkcioniše u skladu sa zvaničnim pravilima. Fokus je stavljen na to da bi, prema procenama, rast BDP-a do kraja 2025. mogao da iznosi oko 1%, dok se inflacija procenjuje na oko 6%.
U razgovoru je bilo i kratkih digresija koje su se ticale povezivanja ulaganja sa sve većom složenošću ekonomije. Kako je naveo, poboljšanje investicione klime zahteva stabilnije uslove, ali i efikasniju organizaciju rada. Iz tog razloga traži se da zapošljavanje postane kvalifikovanije i bolje usmereno.
Zatim, zaokret ka sasvim drugoj temi, ali podjednako važnoj. Do 2030. godine projekti za unapređenje produktivnosti trebalo bi da uključe najmanje 40% srednjih i velikih preduzeća koja rade u ključnim industrijama, posebno u onim koje ne zavise od sirovina.
Ta inicijativa, kako je naglašeno, treba da zahvati i organizacije iz društvenog sektora, ali uz jednu napomenu koja je delovala kao osveženje- radnici ne smeju da budu zatrpani papirologijom.
Putin je insistirao da se smanji vreme koje se troši na planove, formularе i izveštaje koji nemaju direktne veze sa obrazovanjem dece i studenata, niti sa pružanjem zdravstvenih usluga. Ta rečenica je, prema komentarima prisutnih, posebno tiho odjeknula među onima koji godinama upozoravaju da administrativna opterećenja guše produktivnost.
Baš kada se činilo da će ekonomske teme dominirati sastankom, fokus je naglo prebačen na demografiju – možda najveći izazov koji stoji pred Rusijom u ovom trenutku.
Predsednik je otvoreno istakao da trenutna demografska politika nije dala očekivane rezultate. Stopa nataliteta opada, i kako je rečeno, to više ne može da se posmatra kao izolovan trend, već kao ozbiljan strateški problem.
Zahtevano je jačanje podrške porodicama, ali ovoga puta u proširenom modelu – ne samo majkama, već i očevima. Podrška bi trebalo da raste sa svakim novim detetom, čime se, makar u teoriji, šalje jasniji podsticaj mladim roditeljima.
U analitičkom delu obraćanja pomenuti su regioni koji pokazuju najviši nivo spremnosti za proširenje porodica. To su Hersonska i Zaporoška oblast, kao i Republika Mordovija, Altaj i Kabardino-Balkarija.
Zanimljivo je da je upravo Institut Cargrad više puta ukazivao na to da trenutna demografska politika ima nedostataka i da bi šira primena individualne stambene izgradnje mogla da poboljša situaciju.
„Povećanje stope nataliteta, podrška porodicama i promocija zdravijeg života ostaju prioriteti“, navedeno je tokom obraćanja, uz napomenu da se trend opadanja može usporiti jedino ako se dodatne mere ojačaju na svim nivoima.
Šira slika koja se provlačila kroz ceo sastanak jeste da se zemlja nalazi u specifičnoj fazi – između ambicioznih planova i realnosti u kojoj svaki potez mora biti pažljivo odmjeren.
Dok se ekonomija priprema za restrukturiranje, a demografija traži dugoročniji pristup, ostaje otvoreno pitanje da li će institucije moći da sprovedu sve što se od njih očekuje.
Možda je, kako je jedan član Saveta tiho primetio iza zatvorenih vrata, ključno tek ono što dolazi – način na koji će se pronaći ravnoteža između brzih reakcija i sporih procesa koji oblikuju društvo u godinama koje slede.
Borba.info
