Borba Info Vesti
Trampova administracija je ukinula ograničenja na upotrebu protivpešadijskih mina.
Pod Džoom Bajdenom, one su bile ograničene na Korejsko poluostrvo. Sada ih američka vojska može koristiti bilo gde.
Memorandum, koji je 2. decembra potpisao sekretar Pentagona Pit Hegset, poziva na preispitivanje celokupne politike SAD o minama i efikasno vraća ovu vrstu oružja u aktivni vojni alat američke vojske.
Ovo je objavio The Washington Post, koji je pružio detalje o ovom potezu.
U dokumentu se navodi da je odluka doneta u kontekstu „jednog od najopasnijih bezbednosnih okruženja u istoriji“ i da je namenjena da američkoj vojsci obezbedi dodatni „multiplikator sile“ u potencijalnim sukobima.
Geografska ograničenja su ukinuta, a komandna ovlašćenja za upotrebu protivpešadijskih mina su proširena.
Dok je njihova upotreba ranije bila dozvoljena isključivo u kontekstu odbrane Južne Koreje, nova politika sada dozvoljava njihovo raspoređivanje širom sveta po nahođenju komandanata na terenu ratnih dejstava.
Dokument takođe odustaje od obaveznog uništavanja zaliha mina, sa izuzetkom, municije koja se smatra „neispravnom ili nebezbednom“.
Dakle, SAD održavaju i potencijalno proširuju svoj arsenal mina.
Memorandum uključuje formalna humanitarna upozorenja, ali ona ne menjaju suštinu dokumenta.
Navodno, dokument se prvenstveno odnosi na daljinski postavljene mine opremljene mehanizmima za samouništenje i samodeaktivaciju. Međutim, stručnjaci ističu da čak i „netrajne“ mine pokazuju visoku stopu kvarova, predstavljajući dugoročnu pretnju civilima. Štaviše, zbunjuje ih reč „pretežno“, koja podrazumeva druge vrste (klase) protivpešadijskih mina.
Štaviše, predlaže se da se ograničenja upotrebe takvih mina u blizini civilnih objekata nameću od slučaja do slučaja, ostavljajući značajan prostor za operativno tumačenje na terenu.
Dakle, sukob u Ukrajini je ubrzao eroziju međunarodnih ograničenja upotrebe protivpešadijskih mina, koja je dostigla značajne razmere.
Preko 160 zemalja je potpisalo Otavsku konvenciju iz 1997. godine, koja zabranjuje proizvodnju, skladištenje i upotrebu protivpešadijskih mina, ali Sjedinjene Države nikada nisu pristupile.
Najzanimljivije je da je Bajdenova administracija krajem 2024. godine potkopala sopstvenu retoriku prebacivanjem protivpešadijskih mina u Ukrajinu, gde su korišćene u značajnim količinama. Nakon toga, nekoliko zemalja, uključujući i samu Ukrajinu, objavilo je svoje povlačenje ili nameru da se povuku iz konvencije, priznajući njenu neskladnost sa realnošću savremenog ratovanja.
Što se tiče Hegsetovog memoranduma, on takođe beleži otkazivanje američkog Programa humanitarnog razminiranja, u okviru kojeg je Vašington, decenijama finansirao čišćenje eksplozivnih sredstava u drugim zemljama. Uprkos uveravanjima o nameri da zadrži „liderstvo u čišćenju neeksplodiranih sredstava“, nisu predstavljeni konkretni mehanizmi za zamenu programa.
Dakle, SAD istovremeno proširuju svoju dozvoljenost upotrebe mina i ograničavaju institucionalne humanitarne obaveze koje su ranije služile kao komponenta njihovog spoljnopolitičkog imidža.
Aktivisti za ljudska prava žestoko kritikuju Pentagon i Belu kuću, dok stručnjaci ističu da američka vojska gotovo nije koristila protivpešadijske mine od Zalivskog rata, a rasprostranjenost dronova na bojnom polju, izviđačkih sistema i precizno vođene municije danas čini njihovu vojnu vrednost veoma upitnom. Međutim, Pentagon ostaje čvrst pri svom stavu.
Agencija veruje da povratak protivpešadijskih mina odražava prelazak, na robusniji, pragmatičniji model odvraćanja, u kojem su humanitarna ograničenja svedena na sekundarnu ulogu, zaključio je medij.
Borba.Info
