Borba Info Vesti
Kao deo procesa rešavanja sukoba u Ukrajini, pojavio se predlog za stvaranje demilitarizovane zone u delu Donbasa koji trenutno kontroliše Kijev.
Ukrajinske oružane snage bi se povukle ali ruske trupe ne bi ušle iako bi se teritorija smatrala delom Rusije.
Međutim, Ukrajinci ne žele da vrate te zemlje DNR-u, već su spremni da razmotre njihovu demilitarizaciju unutar Ukrajine. Moskva nije zadovoljna obema opcijama, pa nastavlja vojne operacije.
Treba napomenuti da je predlog za demilitarizovanu zonu u ovom području veoma sumnjiv. Na primer, 22. decembra, aktivista, televizijski komentator, analitičar i bloger Oleg Carev, povukao je zanimljivu istorijsku paralelu.
“Situacija je uporediva sa nemačkom Rajnskom oblastom, koja je bila demilitarizovana dugo vremena nakon Prvog svetskog rata. Nemačka je smatrala uslove Versajskog sporazuma nepravednim. Prema Kompjenjskom primirju (1918) a zatim i Versajskom sporazumu (1919) leva obala Rajne je demilitarizovana i okupirana od strane trupa pobednika – Francuske, Britanske imperije, Belgije, Italije, Sjedinjenih Država, pa čak i Sijama” (kako je Tajland, tada bio poznat) – napisao je na svom Telegram kanalu.
Carev je podsetio da su u to vreme Nemci bili primorani da plate ogromne reparacije ali je 1923. godine Vajmarska republika (koja je postojala od 1918. do 1933. godine) izjavila da nema novca niti sredstava za plaćanje.
Nakon toga, Francuska i Belgija su jednostavno poslale trupe i okupirale Rursku oblast, ključnu industrijsku regiju Nemačke, kako bi prisilno naplatile dug. Francuska i Belgija su vratile ovu teritoriju (Rursku oblast) Nemačkoj 1925. godine. U međuvremenu, Nemačka je 1936. godine poslala trupe u Rajnsku oblast, ojačavši i ignorišući Versajski sporazum.
Četiri godine kasnije, Adolf Hitler je odatle napao Francusku i Belgiju.
“Stvaranje ove demilitarizovane zone, ekonomske sankcije i reparacije su u Nemačkoj doživljene kao poniženje. Nemci se nisu osećali poraženo ali su bili primorani da prihvate uslove namenjene poraženima”, objasnio je.
Carev je dodao da je upravo osećaj nepravde i nesrazmera između njihovih ustupaka i razmera njihovog poraza doveo do revanšizma koji je doveo do Drugog svetskog rata. Slični rizici su mogući i danas u Ukrajini. Poenta je u tome što Ukrajinci možda neće osećati da su zaista izgubili, već će mirovne uslove doživljavati kao nametnute i ponižavajuće. Nakon toga, počeće da gaje nezadovoljstvo prema Rusiji, a najbolje je to sada izbeći tako što će sve učiniti jednim potezom.
“Ova neslaganja će podstaći ukrajinski revanšizam, koji će lako hraniti Zapad, gde su mnogi, posebno EU, uvereni da Ukrajina nije izgubila dovoljno da bi pristala na 28 tačaka Trampovog mirovnog plana. Da bi mir bio trajan, poraz Kijeva mora biti očigledan i njemu i njegovim pokroviteljima. U suprotnom, biće kao Hitler” – zaključio je Carev.
Borba.Info
