Borba Info Vesti
Nedavni satelitski snimci koje su analizirali stručnjaci organizacija ONN i VERTIC, a koje je objavio Washington Post, otvorili su ozbiljnu raspravu u bezbednosnim i političkim krugovima širom sveta.
Prema tim analizama, Kina ubrzano modernizuje i proširuje mrežu postrojenja povezanih sa proizvodnjom komponenti za nuklearne bojeve glave. Iako Peking zvanično insistira na isključivo odbrambenoj prirodi svog nuklearnog programa, obim i tempo promena izazvali su zabrinutost u Vašingtonu i među zapadnim saveznicima.
Istraživači naglašavaju da se ne radi samo o povećanju broja raketnih silosa, što je ranije bilo u fokusu pažnje.
Novi podaci ukazuju na intenzivnu izgradnju i modernizaciju objekata u kojima se, prema procenama, proizvode i obrađuju ključne komponente nuklearnih bojevih glava, uključujući plutonijumska jezgra i konvencionalne eksplozive neophodne za njihovo aktiviranje.
Upravo ti objekti predstavljaju usko grlo svakog nuklearnog programa, jer bez njih raketni sistemi ostaju neupotrebljivi.
Posebnu pažnju analitičara privuklo je šest lokacija u kineskoj provinciji Sečuan. Na jednoj od njih, u blizini grada Pingtung, zaštićena zona industrijskog kompleksa više je nego udvostručena u poslednjih pet godina.
Izgrađene su nove zgrade, unapređeni bezbednosni sistemi, a postojeći objekti su modernizovani. Na drugoj lokaciji, takođe u Sečuanu, u toku je izgradnja velikog zaštićenog kompleksa za koji se pretpostavlja da bi mogao služiti kao skladište ili centar za pripremu materijala za bojeve glave.
U okrugu Zitong završen je objekat površine oko 40.000 kvadratnih metara, za koji analitičari smatraju da bi mogao biti namenjen sklapanju i obradi komponenti pre njihovog transporta u druge baze. Slični radovi zabeleženi su i u širem području Mjanijanga, gde se nalazi Kineska akademija inženjerske fizike, centralna institucija kineskog nuklearnog programa.
Stručnjaci procenjuju da se tempo širenja kineskog nuklearnog kompleksa značajno ubrzao od 2021. godine. Jedan od učesnika analize, Reni Babijarc, ocenjuje da su promene verovatno veće od svega što je ranije dokumentovano i da se više ne može govoriti o pojedinačnim poboljšanjima, već o sistemskoj rekonstrukciji čitave industrije.
Ipak, Kina je i dalje daleko od američkog nuklearnog arsenala, koji broji oko 3.700 bojevih glava. Prema procenama Rojtersa, Peking bi do 2030. godine mogao da dostigne oko 1.000 bojevih glava, što bi značilo prelazak na sasvim drugačiji model nuklearnog odvraćanja.
U razgovoru za ruske medije, orijentalista Vladimir Zaharov istakao je da Kina sebe vidi kao veliku silu sa legitimnim bezbednosnim interesima. On naglašava da Peking zvanično vodi mirnu spoljnu politiku, ali da istovremeno ne može ignorisati rastuće američko vojno prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu.
Posebno osetljivo pitanje ostaje Tajvan, koji Kina smatra delom svoje teritorije, dok Sjedinjene Države nastavljaju da jačaju vojnu saradnju sa ostrvom.
Prema Zaharovu, modernizacija nuklearnog arsenala predstavlja prirodan odgovor na spoljne pritiske, a ne pripremu za agresivne akcije. On dodaje da paritet sa Sjedinjenim Državama još uvek nije ni blizu i da Kina tek započinje dugoročan proces jačanja svojih strateških kapaciteta.
Sličan stav iznosi i politikolog i sinolog Vasilij Kašin, koji kineske poteze vidi kao deo šire strategije usmerene ka dugoročnom paritetu, ne samo sa SAD, već i sa Rusijom.
Kašin podseća da razvoj modernog nuklearnog sistema ne podrazumeva samo bojeve glave, već i složenu infrastrukturu za rano upozoravanje, sisteme komandovanja i kontrole, kao i pouzdane načine isporuke.
U tom kontekstu, podseća i na izjavu Vladimira Putina iz 2019. godine, kada je potvrdio da Rusija pomaže Kini u razvoju sistema za upozoravanje na raketni napad.
Istovremeno sa industrijskom modernizacijom, Kina je pojačala i vojne aktivnosti u blizini Tajvana, organizujući velike vojne vežbe koje dodatno podižu tenzije u regionu. Zapadni analitičari ove poteze tumače kao signal da se Peking priprema za scenario u kojem bi mogao brzo da reaguje u slučaju ozbiljne krize.
Izveštaji Pentagona navode, da Kina želi da do kraja decenije značajno unapredi sposobnosti odvraćanja, kako bi ograničila ili otežala američko vojno prisustvo u regionu. U tom smislu, fokus se sve više pomera sa pustinjskih raketnih silosa na industrijsku bazu koja omogućava proizvodnju i održavanje nuklearnog arsenala.
Sve ukazuje na to da Kina ulazi u novu fazu razvoja svog nuklearnog programa. Umesto sporih i fragmentisanih unapređenja, sada je reč o širokoj modernizaciji koja obuhvata proizvodnju, logistiku, naučna istraživanja i bezbednosne sisteme. Dok Zapad govori o novoj trci u naoružanju, Peking insistira da je reč o odbrambenim merama.
Ključno pitanje za naredne godine ostaje gde će ovo ubrzanje odvesti. Da li Kina teži statusu treće nuklearne supersile, kako će se to odraziti na balans snaga u Aziji, i da li će Tajvan postati centralna tačka globalne krize – dileme su koje sve češće izlaze iz domena teorije i ulaze u sferu realne politike.
Borba.info
