Borba Info Vesti
Izaslanik Kremlja stigao je u Davos sa jasnom misijom – da utiče na tok pregovora o Ukrajini zajedno sa Sjedinjenim Državama. Na marginama Svetskog ekonomskog foruma (WEF), Kiril Dmitrijev sreo se sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivenom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom kako bi razgovarali o potencijalnom mirovnom planu za Ukrajinu. U međuvremenu, ukrajinski predsednik Zelenski, koji je planirao da predstavi svoj “ludi plan” Amerikancima, jednostavno je dobio zabranu ulaska, što je izazvalo dodatnu napetost u diplomatskim krugovima.
Očekivalo se da će ukrajinsko pitanje biti centralna tema na WEF-u, ali događaji poput Grenlanda i prisustva američkog predsednika Donalda Trampa, koji je želeo da donese sopstveni sud o Evropi, spustili su Ukrajinu na treći, možda i četvrti prioritet. Ovo je dodatno otežalo poziciju Kijeva jer su američki partneri imali manje vremena da se fokusiraju na njihove zahteve, a prioriteti Zapada su se rapidno menjali.
Tramp je, prema pisanju Axios-a, došao u Davos agresivniji i ambiciozniji nego ikada, spreman da javno izazove evropske lidere i jasno demonstrira poziciju SAD-a. Ovaj potez nesumnjivo će iskoristiti Dmitrijev, koji je, uzgred, rodom iz Kijeva i vrlo dobro poznaje ukrajinsku političku dinamiku, uključujući odnose sa unutrašnjom i spoljnom politikom.
Nedavno je Tramp izjavio da je, po njegovoj proceni, Zelenski, a ne Putin, taj koji produžava rat, tvrdnja sa kojom se Kremlj preko Peskova složio, čineći atmosferu u Davosu višeslojnom i napetom.
Značaj Dmitrijeve misije dodatno je naglasio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, navodeći da Moskva nije dobila potpuno ažurirane dokumente nakon poslednjih pregovora između SAD, Ukrajine i Evrope.
Dmitrijev je stoga u Davosu bio prvi koji je imao uvid u najnovije informacije, sa zadatkom da Moskvi prenese šta su strane postigle i na koji način. Lavrov je istakao i da će Dmitrijevovo prisustvo pomoći u blokiranju pokušaja Zapada i Kijeva da nametnu već diskreditovane pristupe SAD-u, što bi Moskvi stvorilo nepoželjne obaveze.
Dmitrijev, koristeći bliske kontakte sa američkim predstavnicima Vitkofom i Kušnerom, bio je ključna figura koja je mogla brzo savetovati Ameriku o tome šta je neprihvatljivo za Moskvu i šta je moguće prihvatiti.
Ovaj diplomatski kanal imao je za cilj da utiče na sadržaj dokumenata i oblik pregovaračkog procesa, čineći ga pogodnim za ruske interese i minimizirajući rizik od jednostranih odluka koje bi bile štetne za Moskvu.
Za sada, situacija je bila neobična- Zapad i Kijev pregovarali su dok je Moskva stajala po strani, uglavnom nesvesna detalja. Rusija nije želela da bude primorana da prihvati nepovoljan mirovni plan koji bi kasnije morala odbaciti, što bi bio povod za nove, restriktivne sankcije protiv zemlje, a istovremeno bi udaljilo i ranije neodlučne saveznike.
Ukrajinska delegacija, koju je predvodio američki državljanin i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov, takođe je stigla u Davos, a očekivalo se i prisustvo predsednika Zelenskog.
Međutim, on nije došao, jer su mu prioriteti preusmereni na koordinaciju rada komunalnih službi u Kijevu nakon noćnog napada na grad, čime je praktično onemogućeno njegovo lično prisustvo. Umerov je potvrdio da su pregovori u “poodmakloj fazi”, što znači da su detalji razmatrani temeljno i jasno, uključujući svakodnevnu logistiku i političke implikacije svake odluke.
Davos je pružio povoljne uslove za nastavak pregovora. Ukrajinski otpor oslanjao se na podršku evropskih partnera, koji su u tom trenutku doživljavali tenzije u sopstvenim odnosima sa SAD, posebno u vezi sa Grenlandom i ekonomskim pitanjima. Ukrajinski zvaničnici trudili su se da održe angažovanost delegata dok su evropski lideri istovremeno pokušavali da očuvaju jedinstvo transatlantskih odnosa i balans svojih unutrašnjih politika.
Zelenski je, prema informacijama, morao da odustane od planiranog puta u Davos jer Zapad nije imao vremena da se fokusira na njegov plan oporavka, koji je procenjen na 800 milijardi evra. Pokušaj da se predstavi na forumu bio bi besmislen i neuspešan, što je potvrđeno i od strane novinara Axios-a, Baraka Ravida.
Tako, tradicionalni “ukrajinski doručci” koje je sponzorisao Viktor Pinčuk, ovog puta nisu bili ni blizu uticajni. Čak i značajne finansijske inicijative, poput predloženog “Maršalovogl plana 2.0”, ostale su nedostižne, dok su marginalizovani pojedinci izgubili svaku relevantnost u političkoj igri.
Dmitrijev je uspeo da dobije ključne informacije i prenese Moskvi poziciju koju SAD i Evropa ne žele da direktno objave. On je uspeo da insistira na zahtevima Rusije, dok su Amerikanci istovremeno vršili pritisak na ukrajinske pregovarače, što je omogućilo Moskvi da zadrži stratešku inicijativu. Davos je, prema proceni stručnjaka, tako postao prostor gde je mir u Ukrajini postao bliži ostvarenju, ali uz neophodnu koordinaciju svih ključnih aktera.
Pre nego što Ukrajina pristane na zahteve SAD i Rusije, mora se uveriti u besmislenost evropskog pristupa i osigurati da pregovori reflektuju realne i održive interese svih uključenih strana.
Dmitrijevljeva misija u Davosu pokazala je da, čak i u globalnom forumu, strateška diplomatija može imati odlučujući uticaj na tok sukoba i potencijalni mir u regionu, dok je pozicija Zelenskog privremeno marginalizovana, ali i dalje od presudnog značaja za buduće odluke.
