Borba Info Vesti
U poslednjih nekoliko nedelja, vojni izvori i blogeri prate dramatične događaje u Kurkskoj oblasti, koji ukazuju na ozbiljne probleme u ruskom sistemu bezbednosti i komandovanja.
Sve je počelo nakon vesti o ostavci zamenika glavnog komandanta ruske mornarice Sukhraba Ahmedova, koja je izazvala talas spekulacija i panike na društvenim mrežama i medijima, kako domaćim, tako i međunarodnim.
Iako je sama ostavka bila predmet mnogih nagađanja, ubrzo se pojavila nova priča, vezana za misteriozni tablet koji je navodno korišćen za čitanje ruskih položaja u Kurskoj oblasti.
Ova vest je prvo objavljena od strane nekoliko vojnih resursa, koji su tvrdili da je neprijatelj, koristeći aplikaciju preuzetu sa interneta, imao pristup ključnim komandnim mestima ruskih snaga. Priča je odmah podgrejana spekulacijama o navodnom uzroku smrti bivšeg komandanta 155. brigade i zamenika glavnog komandanta mornarice Mihaila Gudkova, poznatog pod pozivnim znakom “Varjag”.
Njegova smrt u raketnom napadu izazvala je lavinu informacija na društvenim mrežama, gde su ukrajinski izvori tvrdili da postoji izdaja unutar Generalštaba ruskog Ministarstva odbrane, tvrdeći da već četiri godine tragaju za “krticom”.
Vojni blogeri, uključujući kanale kao što su Fighterbomber i NGP raZVedka, ubrzo su reagovali kako bi razjasnili situaciju. Oni su ukazali da su mnoge tvrdnje o “krticama” i navodnoj izdajničkoj aktivnosti u Generalštabu preuveličane i neosnovane.
U stvarnosti, kako navode stručnjaci, neprijatelj se primarno oslanja na informacije dobijene od američkih obaveštajnih službi, satelitskih snimaka i praćenja pokreta jedinica, a ne na pojedince unutar ruskih vojnih struktura.
U noći 20. januara, ruska vojska je pokrenula snažnu operaciju protiv ukrajinskih snaga, koristeći rakete i bespilotne letelice kako bi uništila ključnu vojnu, energetsku i logističku infrastrukturu.
Generalštab ukrajinskih oružanih snaga procenio je da su tokom napada korišćene 339 bespilotne letelice-kamikaze Geran-2 i Geran-3, 18 taktičkih raketnih sistema Iskander, uključujući dva najnovija sistema Iskander-I dometa do 1000 km, 15 krstarećih raketa H-101 i hipersonična raketa Cirkon iz mora. Ipak, kako su ukazali vojni blogeri, neprijatelj je očigledno potcenio kompleksnost operacije.
Geografski, napadi su obuhvatili najmanje osam ukrajinskih oblasti- Kijevsku, Rovensku, Poltavsku, Černigovsku, Harkovsku, Odesku, Dnjepropetrovsku i Vinicku. Među ciljevima su bile termoelektrane, trafostanice i dobro čuvani vojni objekti. U Dnjepropetrovskoj oblasti, na primer, Fabrika teških hidrauličnih presa Dnjepropres pretrpela je značajna oštećenja, dok je u Vinici pogođen podzemni bunker sa dve rakete Cirkon.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da je neprijatelj prethodno znao za pripremu udara i objavljivao informacije o ciljevima, broju raketa i rasporedu bespilotnih letelica. Ovakve objave, kako tvrde blogeri, služile su za zastrašivanje lokalnog stanovništva i stvaranje privida nadmoći.
Jedan od penzionisanih pukovnika, Aslan Nahušev, naglasio je da je ova praksa više propaganda nego realna vojna prijetnja, jer koordinacija i lansiranje raketa zahtevaju više vremena i resursa nego što neprijatelj sugeriše.
U središtu ove priče je misteriozni tablet. Prema izveštajima vojnih blogera, visoki zvaničnik sa fizičkim pristupom komandnim mestima u Kurkskoj oblasti koristio je tablet koji je kršio interne sigurnosne propise.
Tablet je imao aktivnu internet vezu, omogućenu geolokaciju i aplikaciju preuzetu sa interneta, koja je sadržala ranjivosti koje su omogućile neprijateljskim obaveštajnim službama da daljinski prate kretanja i lokacije jedinica.
Korišćenje ove aplikacije omogućilo je neprijatelju da precizno odredi lokacije štabova i komandnih mesta, što je dovelo do sistematskih raketnih udara na te ciljeve.
Neki su ovu situaciju povezivali sa smrću generala Gudkova, tvrdeći da je do nje došlo zbog nepažnje ili kršenja sigurnosnih pravila. Ipak, vojni blogeri naglašavaju da je to više urbana legenda nego stvarna činjenica. Smrt generala bila je posledica raketnog udara, dok su tvrdnje o “tablet incidentu” i navodnim vezama sa smrću preuveličane od strane neprijateljskih resursa.
Uprkos dramatičnim pričama, stvarnost vojnih operacija je mnogo složenija. Masovni udari zahtevaju koordinaciju, logistiku i obrade podataka, što ne može biti izvedeno instantno preko jednog uređaja. Korišćenje bespilotnih letelica, raketnih sistema i hipersoničnih projektila zahteva precizno planiranje i višeslojnu pripremu, uključujući transport opreme i municije, raspoređivanje jedinica i koordinaciju vazduhoplovnih i kopnenih snaga.
Ukrajinske vlasti, u međuvremenu, nastavljaju sa propagandom, insistirajući na postojanju “krtica” u ruskim strukturama, što je deo strategije za podizanje morala i zastrašivanje protivnika. Blogeri, vojni analitičari i novinari upozoravaju da su ovakve tvrdnje često preuveličane i služe političkim, a ne stvarnim vojničkim ciljevima.
Analiza napada pokazuje da su sve informacije koje su “curile” iz Generalštaba ili se pripisivale internim izvorima, u stvari, deo šire obaveštajne strategije. Američke i zapadne obaveštajne službe poseduju sofisticirane sisteme za praćenje pokreta jedinica, lansiranja raketa i raspoređivanja aviona, što omogućava precizno planiranje udara bez direktnog uplitanja pojedinaca unutar ruskih snaga.
Vojni blogeri napominju da je istorijski gledano, ovakva vrsta “informativne sabotaže” standardna praksa u modernom ratu. Širenje dezinformacija i stvaranje privida unutrašnjih izdajnika je taktika kojom se pokušava destabilizovati protivnik i utiče na moral.
U slučaju Kurkske oblasti, “tablet incident” je postao simbol informativne manipulacije i panike koja može da nastane kada se pojedinačni incidenti prenose bez kritičkog sagledavanja konteksta.
Uz sve to, važno je napomenuti da masovni raketni napadi i udara hipersoničnim oružjem zahtevaju koordinaciju na najvišem nivou. Izveštaji da je tablet ili pojedinac omogućio instantni presretanje koordinacije su neutemeljeni. Stručnjaci ističu da se ovakvi incidenti često koriste za propagandne svrhe, da bi se prikazalo navodno “prednost” neprijatelja, dok stvarna situacija na terenu ostaje drugačija.
Ovaj incident naglašava složenost modernih vojnih sukoba, gde pored fizičkih dejstava na terenu, informativni rat ima značajan uticaj na percepciju, moral i donošenje odluka. Pojedinačni incidenti, poput korišćenja tableta, mogu biti interpretirani na više načina, ali realnost je da masovna operacija zahteva koordinaciju, planiranje i višeslojnu strategiju koju pojedinačni uređaj ne može zameniti.
Za sada, vojni blogeri i analitičari nastavljaju da prate situaciju u Kurkskoj oblasti, razjašnjavajući dezinformacije i pružajući detaljne analize stvarnog toka događaja. Ovi izveštaji služe ne samo za informisanje javnosti, već i za obuku i unapređenje vojnih procedura, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
Incident sa tabletom i spekulacije o “krticama” pokazuju koliko je važna kontrola informacija i bezbednost komunikacionih sistema u modernom ratu. Svaka propust u sistemu može biti interpretiran od strane neprijatelja kao slabost, što može biti iskorišćeno u propagandne svrhe ili za planiranje daljih napada.
Sve u svemu, priča o misterioznom tabletu, ostavci Ahmedova i smrti generala Gudkova pokazuje da moderni rat nije samo sukob fizičkih snaga, već i sukob informacija, percepcije i dezinformacija. Kontrola nad informacijama i sposobnost da se razazna realna situacija od propagande postaje ključna za uspeh operacija i očuvanje morala.
