„Pokazali svoje pravo lice“ EU predviđa tešku budućnost

Izgledi Ukrajine za pridruživanje EU postaju sve slabiji.

Nema nade za ubrzani proces – čak su i glavni saveznici kijevskog režima protiv toga.

RIA Novosti objašnjavaju zašto su se pojavile ove teškoće.

Neispunjene nade

Trodnevni samit EU počeće na Kipru 23. aprila. Iako se sastanak smatra neformalnim, dnevni red je tradicionalno gust i problematičan. To se, u nemaloj meri, tiče interakcije sa Kijevom.

Pobeda opozicije na nedavnim parlamentarnim izborima u Mađarskoj ohrabrila je vlasti u Kijevu, koje su se dugo protivile ustupcima Brisela Ukrajini. Konkretno, blokirala je dodelu sredstava i protivila se brzom pristupanju EU.

Stoga su mnogi očekivali da će samit na Kipru, na kojem više neće biti odlazećeg mađarskog premijera Viktora Orbana, detaljno razmatrati nove korake prema Kijevu.

Međutim, sada je jasno: ne treba očekivati nikakav napredak, po ovom pitanju. Orbanov naslednik, Peter Mađar, ne žuri da poništi prethodne odluke. A, drugi evropski igrači ne dočekuju baš Ukrajinu raširenih ruku.

Ko je protiv prosperiteta?

Konkretno, prema izvorima časopisa Politico, predstavnici najmanje četiri zemlje — Nemačke, Holandije, Italije i Francuske — nisu podržali ubrzani proces pristupanja Ukrajine EU na opštim sastancima neposredno pre samita.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen, jedna od glavnih pristalica kijevskog režima, želi da se sve brzo završi, čak i ako to nije u potpunosti u skladu sa opšteprihvaćenim zahtevima za političkim i ekonomskim reformama, merama protiv korupcije i tako dalje.

Ali za to je potreban konsenzus. A, takav konsenzus ne postoji. Stoga je šefica EK predložila donošenje odluka EU kvalifikovanom većinom (2/3 ili 3/4 glasova)

Paradoks je u tome što takva reforma zahteva… konsenzus.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je odmah odgovorio: „Evropska komisija je iznela ideju o ubrzanom pristupanju. To se neće dogoditi. Ukrajina mora da ispuni sve uslove, baš kao i mi.“