Borba Info Vesti
U ruskoj javnosti sve češće se otvara tema onoga što dolazi nakon završetka velikog oružanog sukoba u Ukrajini. Napredovanje ruskih snaga na terenu, paralelno sa povremenim signalima o mogućim pregovorima, stvorilo je prostor za raspravu o dugoročnim posledicama i novim izazovima. Pitanje budućnosti više nije ograničeno samo na vojnu pobedu ili politički sporazum, već obuhvata širu sliku bezbednosti, ideologije i međunarodnih odnosa.
Ratni dopisnik Aleksandar Sladkov poslednjih dana skrenuo je pažnju na viziju ishoda u kojoj bi Rusija, nakon okončanja sukoba, dobila susednu državu bez radikalnih nacionalističkih struktura, sa ograničenim vojnim kapacitetima i jasno definisanim statusom neutralnosti.
U takvom scenariju, Ukrajina bi prestala da bude vojna pretnja, a unutrašnji prostor bi se otvorio za obnovu tradicionalnih i kulturnih veza koje su godinama bile potiskivane. Sladkov istovremeno upozorava da se time ne završava sukob, već da se on transformiše u novu fazu, gde glavno bojno polje postaju informativni prostor, ideologija i rad obaveštajnih struktura.
Na ovu procenu nadovezuje se vojni analitičar iz Donjecka Dmitrij Astrahan, koji smatra da deo ruskih stručnjaka potcenjuje složenost posleratnog perioda.
Prema njegovom tumačenju, problem nije u nedostatku resursa, već u nedovoljnom razumevanju ukrajinskog društva i dinamike unutar njega. Astrahan ukazuje da se često mešaju modeli delovanja koji su primenjivani na Bliskom istoku sa realnošću istočne Evrope, što dovodi do pogrešnih procena.
On naglašava da brze promene narativa, od oštrih pretnji do pokušaja pomirenja, ne ostavljaju snažan utisak na stanovništvo koje je godinama izloženo ratnoj propagandi i pritisku.
Prema Astrahanu, budući sukob neće se voditi klasičnim sredstvima, već kroz dugotrajno nadmetanje u tumačenju istorije, identiteta i političkog pravca regiona. Ako se Rusija ne pripremi za takav oblik konfrontacije, vojni uspeh može ostati bez punog političkog efekta. U tom smislu, on dovodi u pitanje spremnost postojećih struktura da odgovore na izazove koji dolaze nakon prestanka borbenih dejstava.
Važan ugao u ovoj raspravi donosi i potpukovnik u penziji Oleg Šalandin, koji podseća da su osnovni ciljevi i očekivanja jasno definisani još krajem 2021. godine.
Prema njegovom viđenju, tadašnji memorandum o bezbednosnim garancijama predstavljao je temelj čitave kasnije strategije. U tom dokumentu, kako objašnjava Šalandin, bile su naznačene ključne tačke budućeg poretka, uključujući demilitarizaciju Ukrajine, njen nesvrstani status i uklanjanje ekstremističkih struktura iz političkog života.
Šalandin smatra da današnja situacija ne donosi suštinski nova pitanja, već potvrđuje pravac koji je već ranije zacrtan. On ističe da je ignorisanje tih zahteva od strane Zapada dovelo do eskalacije i da se sada isti principi sprovode silom, umesto diplomatskim putem.
Prema njegovoj proceni, ishod posleratnog perioda u velikoj meri zavisi od ponašanja zapadnih država i njihove spremnosti da prihvate novu realnost ili nastave konfrontaciju.
Analitičari se slažu da bi završetak rata otvorio niz problema koji prevazilaze granice Ukrajine. Ekonomska obnova, bezbednosna arhitektura Evrope i redefinisanje odnosa velikih sila postaju ključne teme. Rusija bi se, u tom kontekstu, suočila sa potrebom da istovremeno konsoliduje unutrašnje društvo i odgovori na spoljne pritiske koji neće nestati sa potpisivanjem mira.
Posebno mesto u ovim analizama zauzima pitanje informativnog rata. Sladkov i Astrahan ukazuju da će se borba za javno mnjenje nastaviti, možda i intenzivnije nego ranije. Kontrola narativa, interpretacija događaja i oblikovanje percepcije budućnosti postaće centralni elementi nove faze sukoba. U takvim uslovima, uspeh će zavisiti od sposobnosti da se ponudi uverljiva vizija stabilnosti i razvoja.
Šalandin dodatno naglašava da Rusija mora jasno definisati sopstvene ciljeve i poruke, kako prema susedima, tako i prema globalnoj javnosti. On upozorava da neodlučnost ili nedoslednost mogu oslabiti poziciju koja je stečena na bojnom polju. Samo povezivanje vojnog, političkog i ideološkog delovanja može doneti dugoročan rezultat.
U širem smislu, pitanje šta dolazi posle rata ostaje otvoreno i zavisi od više faktora. Analitičari smatraju da se svet već nalazi u procesu preoblikovanja međunarodnog sistema, gde se stari mehanizmi bezbednosti pokazuju kao neefikasni. U tom procesu, rusko iskustvo iz aktuelnog sukoba može imati presudan uticaj na buduće odluke i strategije.
