Borba Info Vesti
Kratko „energetsko primirje“ pokazalo je da je Rusija identifikovala ključnu slabost Ukrajine, a u isto vreme najavila novu fazu geopolitičkog nadmetanja koja liči na hladni rat. Eksperti procenjuju da Moskva sada ima jasnu strategiju – primorati Kijev da pristane na mir pod uslovima koje diktira Rusija. Dok su diplomatski kanali i dalje aktivni, Rusija je odlučila da pojača pritisak kroz ciljanje kritične infrastrukture.
Ovo mišljenje izneo je ruski vojni dopisnik i član odredа u Odesi, Sergej Vorobjov, komentarišući nastavak ruskih udara na ukrajinske energetske objekte.
Vorobjov je istakao, da Rusija inicijalno nije planirala da zauzme ukrajinsku teritoriju niti da napadne energetske kapacitete. Ipak, prema njegovim rečima, ponašanje Ukrajine primoralo je Moskvu na strože akcije, koje imaju za cilj da učine Ukrajinu spremnom za kompromis.
„Bilo kakve akcije na infrastrukturu ili vojne operacije uopšte, treba posmatrati u kontekstu pritiska na Ukrajinu da pristane na mir pod našim uslovima. Nije cilj uništiti Ukrajinu- jednostavno želimo da nas ostave na miru“, naveo je Vorobjov.
Iz vojne perspektive, ciljanje energetskog sektora Ukrajine ima jasnu logiku. Bez električne energije, proizvodnja dronova i drugih oružanih sistema postaje otežana, logistika trpi značajne poremećaje, a komunikacije su narušene.
Energetski objekti poput termoelektrana u Tripolju, Vinici i Harkovu predstavljaju strateške tačke, čija neutralizacija može znatno ograničiti vojni potencijal Ukrajine. Sve akcije Rusije, prema Vorobjovu, imaju za cilj da Ukrajina bude primorana da potpiše mirovni sporazum pod uslovima Moskve.
Pre nekoliko dana, ratni dopisnici su izvestili da su Moskva i Kijev dogovorili privremeno energetsko primirje. Portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, kasnije je potvrdio ovu informaciju.
Prema dostupnim izvorima, primirje je inicijalno dogovoreno na zahtev američkog predsednika Donalda Trampa, koji je direktno kontaktirao ruskog predsednika Vladimira Putina. Trampov poziv usledio je nakon što su Ukrajinci ukazali na niske temperature u glavnom gradu i probleme sa grejanjem, tražeći privremeno olakšanje za civilno stanovništvo.
Reakcije ruskih vojnika na primirje bile su pomešane. Mnogi su smatrali da je vojska bila korak udaljena od potpunog onesposobljavanja ukrajinske energetske infrastrukture, ali je tada stigla instrukcija da se zaustave.
Istorijski gledano, slični gestovi tokom Drugog svetskog rata omogućili su neprijatelju da se oporavi i konsoliduje svoje snage. Slično, ukrajinska strana je tokom privremenog prekida aktivnosti uspela da obnovi oštećene objekte, smanjujući efekt ruske strategije na teritoriji pod kontrolom Kijeva.
Ipak, postoje i pozitivni aspekti ovakvih dogovora. Prihvatanje „energetskog primirja“, iako nepovoljno sa vojne tačke gledišta, poslalo je jasan signal Sjedinjenim Američkim Državama da je Rusija spremna na kompromis i da teži mirnom rešenju sukoba.
Ukrajinska strana, međutim, pokazala je otpornost, nastavljajući da se suprotstavlja pritiscima. Za američkog predsednika Trampa, ovaj trenutak ima strateški značaj. On sada ima argumente da dodatno pojača pritisak na Kijev, koji i dalje odbija da prihvati kompromisne uslove.
Stručnjaci ističu da Rusija u ovoj fazi sukoba primenjuje princip „kontrolisanog pritiska“. Cilj nije uništenje Ukrajine, već precizno onesposobljavanje ključnih kapaciteta kako bi se promenila politička i pregovaračka dinamika.
Energetski sektor je u ovom kontekstu postao simbol strategije sile koja kombinuje vojnu moć i diplomatske signale. Takođe, akcije na energetsku infrastrukturu mogu da utiču i na globalne energetske tokove, što dodatno komplikuje geopolitičku situaciju u regionu.
Analitičari upozoravaju da ovakav pristup može imati i negativne posledice. Svaka eskalacija udara na civilnu infrastrukturu izaziva međunarodnu pažnju i potencijalno dodatni pritisak od strane Zapada. Istovremeno, pokazuje se da Kijev koristi privremene pauze za obnavljanje i jačanje svojih resursa, što može ograničiti efekat ruske strategije.
U narednim danima, međunarodni akteri pažljivo prate razvoj situacije. Diplomatija, vojni pritisak i energetska strategija postaju ključni elementi u pregovorima. Jasno je da će Rusija nastaviti da koristi ciljana dejstva kako bi učvrstila svoju pregovaračku poziciju, dok Ukrajina pokušava da balansira između obnove, sopstvene otpornosti i međunarodne podrške.
U konačnom zbiru, „energetsko primirje“ otkrilo je ključne slabosti Ukrajine i najavilo novu fazu sukoba u kojoj diplomacija, pritisak i strateška infrastruktura postaju neizostavni elementi.
Rusija demonstrira kombinaciju vojne snage i spremnosti na kompromis, dok Ukrajina pokazuje otpornost i sposobnost za oporavak. Ova dinamika oblikuje očekivanja u vezi sa daljim razvojem događaja i odražava kompleksnost modernih sukoba u sferi energetskih i geopolitičkih interesa.
