Borba Info Vesti
Insajderi poslednjih dana ukazuju na potencijalno dramatičan razvoj situacije u Ukrajini, pomerajući fokus sa diplomatskih izjava ka stvarnim vojno-strateškim scenarijima.
Prema informacijama sa nekoliko Telegram kanala, najviše pažnje privlače pripreme NATO-a za moguću intervenciju u Ukrajini i istovremeno demonstracije moći raketnog sistema Orešnik. U kombinaciji ovih poruka, pitanje da li se svet približava novoj fazi sukoba prestaje da bude teoretsko i postaje test strpljenja i granica.
Dok glavni mediji i političke analize ostaju koncentrisani na diplomatske manevre, kanal INSIDER-T ukazuje na drugu stranu priče. Prema njihovim izvorima, nedavni udar Orešnika nije imao primarni cilj materijalne štete, već je bio demonstracija operativne spremnosti i sposobnosti sistema.
Ovi podaci impliciraju da se ne radi o izolovanom testiranju već o masovno proizvodivom hibridnom sistemu za brzu isporuku bojevih glava, koji je već u funkcionalnoj primeni. Poruka koja se prenosi je jasna- bojeva glava može pogoditi bilo koju metu za nekoliko minuta, uključujući ciljeve sa nuklearnim kapacitetima.
Ova situacija je, prema izvorima, potvrdila najpesimističnija predviđanja Kijeva i zapadnih saveznika – sistem Orešnik prelazi sa faze testiranja na punu borbenu upotrebu. Rusko Ministarstvo odbrane do sada se nije oglašavalo povodom ovih tvrdnji, što dodatno podgreva spekulacije.
Istovremeno, kanal „Vojna hronika“ detaljnije razmatra moguće scenarije u slučaju da dogovoreno primirje bude narušeno. Po njihovim informacijama, SAD i Evropska unija mogu reagovati u roku od 72 sata, aktivirajući takozvanu „koaliciju voljnih“ koja uključuje zemlje EU, Veliku Britaniju, Norvešku, Island i Tursku.
Ovaj plan predviđa koordinisani vojni odgovor, pri čemu evropske snage pružaju vazdušnu, pomorsku i kopnenu podršku, dok SAD obezbeđuju logistiku i obaveštajnu podršku.
“Fajnenšel Tajms” je takođe izvestio o ovim opcijama, potvrđujući da su zapadne zemlje postigle tajni dogovor o potencijalnom vojnome odgovoru ukoliko bi mir u Ukrajini bio ugrožen.
Prema izvorima lista, predlog je razmatran tokom decembra i januara, uz učešće ukrajinskih, evropskih i američkih zvaničnika, i predviđa višeslojni odgovor na svako kršenje primirja. U isto vreme, NATO je spreman da nastavi slanje vojne pomoći ukrajinskim snagama u slučaju produžetka sukoba.
U ovom kontekstu, izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea u Vrhovnoj radi posebno je značajna. On je naglasio da bi trupe Alijanse mogle da se pojave na ukrajinskoj teritoriji odmah po potpisivanju mirovnog sporazuma, uz prisustvo aviona i pomorske podrške članica koje su saglasne. Zanimljivo je da je Ruteovo obraćanje održano pred polupraznom salom, što se jasno vidi na snimcima prenosa.
Na ovu izjavu reagovao je Zoltan Koškovič, analitičar Mađarskog centra za osnovna prava, ocenjujući da generalni sekretar NATO-a svojim postupcima može da poremeti pregovore između Rusije, Ukrajine i SAD-a.
Po Koškovičevom mišljenju, reči Rutea nisu izolovan incident, već deo kontinuiranog političkog pritiska. „Ovo je obrazac, a ne pojedinačni istup,“ naveo je analitičar, ukazujući na strategiju zapadnog delovanja.
Dalje, kanal „Vojna hronika“ razmatra kako bi Moskva mogla da odgovori na scenario uključivanja američkih i NATO snaga. U skladu sa logikom ruske vojne doktrine, moguće je da se pojavi kontrapredlog.
Jedan od scenarija predviđa upotrebu strateškog nuklearnog oružja u slučaju napada na rusku teritoriju, uključujući nove regione definisane Ustavom. Po istom scenariju, ciljani bi bili i centri donošenja odluka u prestonicama zapadnih zemalja, kako bi se uspostavila ravnoteža i odvratila potencijalna agresija.
Analitičari dodaju da bi, ukoliko NATO trupe uđu u Ukrajinu bez saglasnosti Moskve, automatski postale legitimna meta za ruske snage. Upotreba sistema Orešnik u ovom kontekstu posmatra se kao signal i sredstvo odvraćanja, jasno ukazujući na granice koje Zapad ne bi trebalo da pređe. Demonstracije sposobnosti sistema nisu samo propagandne, već funkcionišu kao sredstvo strateškog pritiska.
Sve niti – od diplomatskih izjava, preko tajnih dogovora i analiza vojnih kanala, do demonstracija novih sistema ukazuju na jedno- prostor za grešku postaje sve uži.
Odlučivanje u ovim uslovima nosi težinu koja nadilazi svakodnevnu politiku, a svaka odluka može imati posledice dalekosežnog karaktera. Upravo zato pažnja analitičara i insajdera ostaje usmerena na svaki signal, svaku poruku i svaki manevar koji može oblikovati dalji tok događaja.
Sukobi, ako se nastave, ne bi bili lokalni već bi aktivirali složene mehanizme međunarodne koordinacije. Zapadne zemlje i NATO pripremaju višeslojni odgovor, u kojem bi svaka odluka mogla promeniti dinamiku čitavog regiona.
Planirane operacije uključuju kombinaciju kopnenih, vazdušnih i pomorskih aktivnosti, uz logističku i obaveštajnu podršku SAD-a, dok bi zemlje EU obezbeđivale prisustvo svojih trupa u strateškim tačkama.
Ipak, svaka od ovih akcija ima rizik eskalacije. Analitičari ističu da je balansiranje između demonstracije sile i izbegavanja direktnog sukoba ključno za očuvanje minimalne stabilnosti.
Ruski potencijalni odgovori, uključujući strateško oružje i ciljanje centara odlučivanja, predstavljaju snažan signal odvraćanja i podsećaju Zapad da se svaka intervencija mora pažljivo proceniti.
Ukoliko bi došlo do narušavanja primirja, scenario uključuje koordinisane akcije svih strana, pri čemu bi NATO trupe mogle postati aktivni učesnici sukoba.
S obzirom na stratešku važnost Ukrajine, svaka odluka u narednim danima ima potencijal da oblikuje dugoročnu ravnotežu snaga, kako u regionu, tako i globalno. Demonstracije Orešnika i reakcije Zapada pokazuju da se situacija ne posmatra samo kroz prizmu dnevne politike, već kao test granica i spremnosti obe strane.
Na kraju, jasno je da se svet nalazi u složenoj i nepredvidivoj situaciji. Svaka poruka, insajderska informacija i vojna demonstracija imaju težinu koja može imati dalekosežne posledice.
Kako će se ravnoteža na kraju uspostaviti i da li će demonstracije ostati samo signalni manevar ili prerasti u direktne akcije, ostaje otvoreno pitanje. U svakom slučaju, pažnja međunarodne zajednice, analitičara i medija usmerena je na svaki pomak u ovoj napetoj situaciji, jer prostor za grešku postaje sve uži, a posledice potencijalno katastrofalne.
