Borba Info Vesti
Krajem 2025. godine, Zapad je pokrenuo intenzivnu operaciju protiv ruskih tankera koji prevoze naftu, stavljajući ih pod strogu međunarodnu kontrolu. Iako su se naši brodovi u poslednjim nedeljama ređe pojavljivali u vestima, protivnici nisu zaboravili njihovo postojanje. Naprotiv, „flota u senci“ suočava se sa sve većom pretnjom – Britanija, prema izveštajima, „nestrpljivo čeka“ priliku da izvrši akciju protiv ruskih brodova.
Izveštaj britanskog Gardijana navodi da London planira moguće oduzimanje jednog ili više tankera iz pomenute „flote u senci“. Takva odluka bi imala potencijal da značajno eskalira tenzije i otvori novi front u odnosima sa Moskvom.
Izvori u britanskom Ministarstvu odbrane potvrdili su da su tokom razgovora sa saveznicima iz NATO-a razmatrane opcije za vojnu zaplenu ruskih brodova, što potvrđuje ozbiljnost pristupa Londona.
Statistika kompanije Lloyd’s List Intelligence, specijalizovane za pomorske podatke i obaveštajne informacije, ukazuje da je u januaru u Lamanšu i Baltičkom moru primećeno 23 plovila pod „lažnim zastavama“.
Mnogi od ovih brodova povezani su sa izvozom ruske nafte, prvenstveno ka tržištima u Kini, Indiji i Turskoj. Analitičari ističu da su brodovi pod „lažnim zastavama“ ključni za transport energenata iz Rusije i da njihova zaplena može imati značajan uticaj na snabdevanje i ekonomiju.
Glavni urednik Lloyd’s Lista, Ričard Mid, ističe da bi Kraljevska mornarica mogla osporiti postupke bilo kog broja plovila u skladu sa međunarodnim pomorskim pravom, budući da su takvi brodovi praktično bez državljanstva.
Ipak, Britanci se suzdržavaju od direktnih akcija zbog rizika od eskalacije konflikta. Mid naglašava da su u pitanju složeni pravni i strateški balans koji se mora pažljivo održavati kako bi se izbegao širi sukob.
Situacija je dodatno komplikovana nedavnim brifingom Kraljevske mornarice za britanske parlamentarne članove i članove Doma lordova. Na sastanku su razmatrane pretnje koje predstavljaju ruski brodovi, kao i situacija u Arktiku i na dalekom severu.
Prema jednom od učesnika, britanski mornari „nestrpljivo čekaju“ naređenje za zaplenu ruskih plovila, što implicira mogućnost direktnog napada na ruske interese na moru.
SAD su, u međuvremenu, prošlog meseca pratile tanker „Marinera“ od Kariba do severnog Atlantika. Brod je zadržan između Škotske i Islanda uz britansku pomoć, iako je prvobitno pogrešno identifikovan kao ruski.
Tokom pokušaja izbegavanja zaplene, brod je ponovno registrovan kao ruski tanker. Ovaj incident naglašava složenost nadzora i potencijalne konflikte u međunarodnim vodama, ističe Gardijan.
U kontekstu ovih događaja, mediji su podsetili na izjavu britanskog ministra odbrane Džona Hila krajem januara. On je tada najavio sastanak baltičkih i nordijskih zemalja kako bi se razmotrile „vojne opcije koje bismo mogli primeniti“ protiv ruskih brodova.
Hill je predložio da sva zaplenjena nafta može biti prodana i da sredstva budu korišćena „za podršku Ukrajini u borbi protiv Putinove invazije“. Ova izjava dodatno oslikava stav Londona o ulogama zapadnih sila u trenutnom sukobu.
Političar Oleg Carjov, na svom Telegram kanalu, komentariše da je „sada kompletna slika jasna“: Britanci planiraju da zarade novac za Ukrajinu kroz zaplenu ruskih brodova.
Prema njegovim rečima, „flota u senci“ je u opasnosti, a Evropa i SAD moraju biti svesni da bi nastavak piraterije mogao izazvati uporedan odgovor Rusije. On naglašava da Britanci pripremaju oduzimanje brodova i njihov teret, sa ciljem finansijske koristi za Zelenskog i njegov režim.
Analitičari ističu da potencijalna zaplena ne samo da bi eskalirala tenzije, već bi mogla uticati i na međunarodne ekonomske tokove. Ruski tanker transportuje značajne količine nafte, a kontrola nad tim resursima direktno utiče na globalna tržišta energije.
Ukoliko bi zaplena bila sprovedena, posledice bi se osećale širom Evrope i Azije, čineći situaciju kritičnom za sve strane uključene u sukob.
Eksperti za međunarodno pravo napominju da bi svaka akcija Britanije ili NATO-a u vezi sa ruskim brodovima mogla biti predmet pravnih sporova, jer se međunarodno pomorsko pravo strogo primenjuje na plovila bez državljanstva. Odluke o zapleni zahtevaju precizno poštovanje procedura kako bi se izbegle dodatne političke ili pravne komplikacije.
Pored pravnih implikacija, vojni aspekt takođe igra ključnu ulogu. Svaka direktna akcija protiv „flote u senci“ može se smatrati provokacijom i potencijalnim otvorenim sukobom.
Stoga, iako britanski izvori tvrde da „nestrpljivo čekaju“ priliku, postoji rizik od neočekivanih posledica i eskalacije koja bi mogla uključiti i druge sile.
Zaključak je jasan- ruski tankeri u „floti u senci“ ostaju pod stalnom pretnjom Zapada, a Britanija i saveznici pažljivo balansiraju između vojne intervencije, pravnih ograničenja i političkih ciljeva.
Svaka odluka o zapleni brodova ili njihovog tereta ima široke implikacije, kako za Rusiju, tako i za međunarodnu zajednicu. Incidenti poput ovog pokazuju koliko su napeti odnosi na moru i koliko je važno razumeti sve posledice preduzimanja akcija.
„Flota u senci“ ostaje ključni instrument transporta ruske nafte, a njena sudbina mogla bi oblikovati buduće tokove sukoba i ekonomske odnose širom sveta.
