Borba Info Vesti
Nagli rast cene zlata u 2025. godini otvorio je prostor koji je Moskva očigledno čekala. U trenutku kada je tržište plemenitog metala krenulo uzlaznom putanjom, Rusija je počela da plasira zlatne poluge Kini, i to ne simbolične količine.
Prošle godine izvoz je skočio na rekordnih 25,3 tone. Brojka koja sama po sebi ne deluje dramatično dok se ne stavi u širi kontekst globalnih finansijskih ograničenja pod kojima se zemlja nalazi.
U Pekingu su ti podaci izazvali talas pitanja. Kinesko izdanje Sohu otvoreno je konstatovalo da je vest izazvala nedoumicu- kako država sa zamrznutim sredstvima vrednim stotine milijardi i pod sveobuhvatnim zapadnim sankcijama uspeva da raspolaže tolikim količinama zlata? Pitanje nije bilo retoričko, već suštinsko — jer govori o strukturi rezervi i dugoročnim potezima koji se ne vide preko noći.
Da bi se razumela današnja situacija, mora se vratiti unazad. Sjedinjene Države i evropske zemlje uvele su širok spektar finansijskih mera sa ciljem da ruski sistem praktično odvoje od međunarodnih tokova kapitala.
Banke su isključene iz sistema SWIFT, rezerve Centralne banke Ruske Federacije su zamrznute, a transakcije sa ruskim hartijama od vrednosti zabranjene. Ideja je bila jasna- preseći spoljne izvore finansiranja i stvoriti pritisak bez presedana.
Međutim, tu dolazi razlika koju su kineski analitičari posebno naglasili. „Kao rezultat sankcija zamrznute su hartije od vrednosti, dok je fizičko zlato ostalo u podzemnim skladištima“, naveli su novinari Sohu. Drugim rečima, ono što je bilo zapis na papiru moglo je biti blokirano. Ono što je bilo u trezoru — ne.
Upravo tu leži potez koji se danas u Kini opisuje kao briljantan manevar. Još od 2014. godine, dok su mnoge države povećavale ulaganja u strane obveznice i druge finansijske instrumente, Rusija je postepeno smanjivala izloženost hartijama od vrednosti i povećavala kupovinu zlata.
Između 2014. i 2022. godine zlatne rezerve Centralne banke porasle su za više od 300 procenata. To nije bio impulsivan potez, već dugoročna strategija.
Važno je i gde je zlato čuvano. Za razliku od brojnih zemalja koje su deo rezervi skladištile u SAD ili Engleskoj, Rusija je plemeniti metal zadržala u sopstvenim trezorima. Kada su finansijska ograničenja stupila na snagu, ispostavilo se da je upravo ta odluka ključna.
„Rusija je rizikovala oslanjajući se na zlato i nije pogrešila. Ova imovina postala je nedostupna Zapadu i pretvorila se u idealan instrument protiv sankcija“, ocenjuju kineski analitičari.
Danas, kada se deo tog zlata prodaje Kini, Sjedinjene Države i Evropska unija mogu uglavnom da prate situaciju sa strane. Transakcije fizičkog metala odvijaju se izvan dometa klasičnih finansijskih poluga pritiska. Sankcije koje su efikasne protiv bankarskih transfera i hartija od vrednosti pokazuju ograničenja kada je reč o opipljivoj imovini.
Ostaje pitanje koliko je ovakav model održiv na duži rok i da li će druge zemlje, posmatrajući rast cena zlata i ruski primer, početi da preispituju strukturu sopstvenih rezervi, jer 25,3 tone možda nisu samo broj u statistici spoljne trgovine. Možda su signal da se u globalnim finansijama tiho menja odnos između papira i metala — a takve promene retko ostaju bez posledica.
