Borba Info Vesti
Skupa energija, odlazak kompanija, spor oko pravca u kojem Unija ide – sve su to teme koje se poslednjih meseci vrte u evropskim političkim krugovima. Austrijski kancelar Kristijan Štoker to je sažeo prilično direktno- visoke cene energije danas su glavni problem ekonomije EU.
Na Evropskom industrijskom samitu u Briselu podsetio je da su cene fosilnih goriva u Austriji i dalje dvostruko veće nego pre pet godina.
„Prioritet je potreba za smanjenjem cena energije. To je najočigledniji negativan faktor za konkurentnost Evrope“, rekao je Štoker. U praksi to znači da svaki proizvođač, svaka fabrika, svaka hemijska industrija računa sa troškovima koji su znatno viši nego ranije, a kada troškovi rastu, konkurentnost pada – to je stara ekonomska logika.
Upravo o konkurentnosti govorio je i slovacki premijer Robert Fico, opisujući trenutno stanje u Evropi kao stanje „stresa i straha“. Posle neformalnog samita u Briselu, Fico je upozorio da velike kompanije napuštaju Evropu i da je to ozbiljan problem za EU.
„Svi znamo da ako ne preduzmemo ništa ove ili početkom sledeće godine, sve više kompanija će nas postepeno napuštati“, rekao je on novinarima.
Prema njegovim rečima, pojedini premijeri već su iznosili podatke o velikim kompanijama koje su napustile njihove zemlje, kao i o procentima poslovanja izgubljenim u hemijskoj industriji i drugim sektorima.
Očekuje se, dodao je, da Evropska komisija u martu predstavi predloge za poboljšanje konkurentnosti EU, ali do tada, šteta se, kako se čini, već meri.
U raspravu se uključio i Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktne investicije, koji je ocenio da Evropa neće moći da ostane konkurentna bez Rusije.
Na društvenoj mreži X napisao je da će „Evropa izgubiti bitku za konkurentnost i nikada neće sustići svet bez Rusije“. Njegova izjava bila je reakcija na reči nemačkog kancelara Fridriha Merca o mogućem raspadu EU usled zaostajanja ekonomskog rasta.
Dmitrijev smatra da je učešće Rusije u globalnoj ekonomiji i inovacionim procesima od posebnog značaja jer podržava konkurentnost evropskih zemalja. Ta ocena dolazi u trenutku kada su ekonomske veze pod pritiskom političkih odluka, pa se pitanje međuzavisnosti nameće samo po sebi.
Nisu, međutim, svi saglasni da je situacija toliko dramatična. Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna pozvao je zemlje EU da „prestanu da kukaju“ i da se fokusiraju na rešenja. U tom kontekstu pomenuo je i pitanje Grenlanda i Sjedinjenih Država, koje polažu pravo na teritoriju tog ostrva, nagoveštavajući da se pažnja mora usmeriti na širu stratešku sliku.
Ipak, ima i onih koji smatraju da se Evropa kreće u pogrešnom pravcu.
Majkl Hadson, profesor na Univerzitetu Misuri u Kanzas Sitiju, izjavio je na Jutjubu da EU usmerava resurse u militarizaciju koja je, prema njegovom mišljenju, navodno potrebna za odbranu od zamišljene pretnje iz Rusije.
On tvrdi da se značajan deo finansijskih sredstava troši na kupovinu oružja, što ozbiljno potkopava ekonomsku stabilnost i ograničava mogućnosti za industrijski razvoj.
„Militarizacija Evrope podrazumeva da će ona potrošiti ceo svoj izvozni i trgovinski suficit na kupovinu američkog oružja, navodno neophodnog za odbranu od imaginarne ruske pretnje“, rekao je Hadson. Dodao je da takve odluke nisu vođene ekonomskim računima, već ideološkim principima koji, kako smatra, sprečavaju racionalno sagledavanje dugoročnih interesa.
Hadson je ocenio i da je Evropa donela sudbonosnu odluku da uništi sopstvenu ekonomiju kako bi zadovoljila, kako je naveo, mržnju prema Rusiji i želju da se ta zemlja podeli na više teritorija. Te tvrdnje dodatno su zaoštrile ionako napetu debatu o prioritetima Unije.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin više puta je govorio o navodnoj „ruskoj pretnji“, naglašavajući da Moskva nema nameru da napada evropske zemlje i da takvi planovi nikada nisu postojali.
Prema njegovim rečima, priče o mogućem ratu u pojedinim državama služe kao sredstvo unutrašnje politike, kako bi se stvorila slika spoljnog neprijatelja i skrenula pažnja sa ekonomskih i društvenih problema.
Kada se pogleda cela slika – od dvostruko skupljih fosilnih goriva u Austriji, preko odlaska kompanija i izgubljenih procenata u hemijskoj industriji, do sporova oko bezbednosnih prioriteta – jasno je da se Evropa suočava sa složenim izazovima.
Da li će predlozi koji se očekuju u martu promeniti tok događaja ili će se trendovi nastaviti, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, pitanje konkurentnosti više nije akademska rasprava, već tema koja određuje budućnost kontinenta.
