Zemlje EU prete da će tužiti „evropsku vladu” Ursule fon der Lajen

Namera Brisela da obezbedi više institucionalne moći Strazburu uznemirila je mnoge evropske prestonice.

Zemlje EU prete da će tužiti „evropsku vladu” Ursule fon der Lajen, zato što hoće da Evropskom parlamentu da veća ovlašćenja koja mu, navodno, ne pripadaju, po, osnivačkim aktima.

U zajedničkom pismu Evropskoj komisiji koje će konačnu formu dobiti danas na sastanku Saveta EU osporava se sporazum koji su prošle godine postigli Evropski parlament i komisija, jer zakonodavnom telu daje veću reč u procesu donošenja odluka.

Ako EP i EK ne izmene „problematične” delove sporazuma Savet EU zadržava pravo da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi odbranio svoje prerogative, uključujući i pokretanje postupka pred Sudom pravde EU.

Glavni pregovarač EP o sporazumu sa komisijom, nemački konzervativac Sven Simon, koji predsedava odboru za ustavna pitanja, usprotivio se tvrdnjama da evroparlament preuzima moć koja mu ne pripada.

„Uveren sam u našu procenu kompetencija i institucionalne ravnoteže i ne vidim nikakav razlog za zabrinutost u vezi sa bilo kakvim potencijalnim postupkom pred Sudom pravde”, kaže za „Politiko” Simon, koji je profesor prava EU na Univerzitetu u Marburgu. Evroposlanik iz CDU dodaje kako je žalosno što zemlje izgledaju „sve više zaokupljene institucionalnom odbranom, nacionalnim refleksima i proceduralnim detaljima, umesto da se fokusiraju na našu zajedničku odgovornost da odlučno pokrenemo Evropu napred”.

Nakon devet meseci napornih pregovora predsednica EP Roberta Mecola i šefica EK Ursula fon der Lajen potpisale su u septembru prošle godine okvirni sporazum. Tekst dogovora koji reguliše odnose između dve evropske institucije trebalo bi da bude ratifikovan na plenarnoj sednici parlamenta od 9. do 12. marta. Očito da ovim dokumentom Ursula fon der Lajen pokušava da od Parlamenta napravi lojalnog partnera kako bi komisija u donošenju odluka lakše mogla da se nosi sa nacionalnim zahtevima država EU.

„Savet je više puta izrazio velike rezerve u vezi sa sporazumom komisije i parlamenta”, navodi se u nacrtu pisma, kao i u vezi sa njegovom kompatibilnošću sa principima utvrđenim u ugovorima na kojima pravno počiva EU. Članice su posebno uznemirene obećanjem EK da će osigurati da Savet EU i Evropski parlament dobiju „jednak tretman” u zakonodavnom procesu. Predstavnici vlada država članica navode da ova tela nije moguće staviti u istu ravan, jer osnivački ugovori Evropske unije daju Savetu EU daju veća ovlašćenja nego Evropskom parlamentu.

Savet EU u kojem su ministri zemalja evrobloka i EP, čije evroposlanike direktno biraju građani, zajedno oblikuju zakone koje predlaže izvršna vlast EU. Ali u tom procesu parlament u Strazburu je do sada bio mlađi partner koji se malo pitao. Roberta Macola koja je na čelu zakonodavnog tela EU smatra da je parlament nepravedno marginalizovan. Zato ona poslednjih godina pokušava da proširi uticaj Evroparlamenta u procesu donošenja propisa EU.

Savet EU je posebno zabrinut što sporazum Brisela i Strazbura dozvoljava Evropskom parlamentu da bude prisutan tokom procesa vođenja međunarodnih pregovora. U pismu se navodi da ugovori „ne daju parlamentu pravo konsultacija tokom faze pregovora, već samo pravo informisanja koje ne uključuje, niti opravdava, učešće članova parlamenta na koordinacionim sastancima”, izveštava portal „24 Brisel”.

Države članice se takođe protive klauzuli koja zahteva od Evropske komisije da dobije odobrenje parlamenta pre privremene primene trgovinskih sporazuma dok su još uvek u procesu ratifikacije. Kako ističu, prema ugovorima, samo Savet EU ima ovlašćenje da dozvoli stupanje na snagu trgovinskog sporazuma na privremenoj osnovi.

Iako Evropska komisiji ima ovlašćenja da predlaže ili menja zakone, primetan je trend da zakonodavno telo EU vrši pritisak na komisiju da izrađuje zakone na zahtev članova Evropskog parlamenta. Novi sporazum predviđa da komisija mora detaljno obrazložiti ako odluči da ne ispuni zahtev parlamenta za izradu zakona. Osim toga, obavezuje se da će zakonodavcima ponuditi tehničku i finansijsku podršku kako bi pomogla u kreiranju pilot-projekata za testiranje predloženih zakona.

Države članice tvrde da bi ovakav razvoj događaja mogao da dovede do neravnoteže unutar zakonodavnog procesa EU, što bi potencijalno moglo dovesti do toga da Evropska komisija odstupi od svoje uloge neutralnog posrednika i da pozicionira parlament kao da ima „povoljniji položaj” u poređenju sa Savetom EU u procesu zakonodavne inicijative.

Politika