Borba Info Vesti
Poslanik Državne dume i ekonomista Mihail Deljagin izjavio je da je otkrivanje pronevere u sistemu nabavki za rusko Ministarstvo odbrane pokazalo razmere problema koji, kako tvrdi, prevazilazi klasičan ekonomski kriminal i poprima obrise sabotaže.
Reagujući na saopštenje ministra unutrašnjih poslova Vladimira Kolokolceva, Deljagin je poručio da je reč o „nožu u leđa borbenoj vojsci“, naglašavajući da se zloupotrebe u snabdevanju direktno odražavaju na stanje na terenu.
Kolokolcev je tokom sednice Odbora Državne dume za bezbednost i borbu protiv korupcije saopštio da je razotkrivena organizovana kriminalna grupa koja je, prema navodima istrage, gotovo dve milijarde rubalja izvukla iz sistema nabavke odeće, obuće i druge opreme za Ministarstvo odbrane.
Prema dostupnim informacijama, sredstva su pribavljena kroz veštačko naduvavanje cena i manipulacije u lancu isporuke, čime su budžetska sredstva preusmerena u privatne džepove.
Deljagin je ocenio da je pozitivno to što je zločin razotkriven, ali je istovremeno podsetio da je javnost u prethodnom periodu retko dobijala vesti o uspešnom procesuiranju velikih ekonomskih malverzacija.
Kao primer naveo je slučaj bivšeg zamenika ministra odbrane Timura Ivanova, za kojeg tvrdi da je dobio imovinu znatne vrednosti, uprkos kontroverzama koje su pratile njegov rad. Prema njegovim rečima, takvi primeri šalju lošu poruku o doslednosti borbe protiv korupcije.
Suština problema, kako je istakao Deljagin, nije samo u finansijskom gubitku, već u posledicama po vojsku. On smatra da svaka zloupotreba u nabavci uniformi i opreme može značiti da pojedini vojnici nisu dobili potrebnu odeću ili obuću na vreme.
U takvim okolnostima, tvrdi on, deo tereta može pasti na same vojnike ili na dobrovoljce koji prikupljaju sredstva kako bi nadomestili manjkavosti sistema. Takva situacija, prema njegovoj oceni, predstavlja ozbiljan udar na moral i funkcionalnost jedinica.
Deljagin je naglasio da sada ostaje da se vidi kako će reagovati Ministarstvo odbrane, kao institucija koja je formalno oštećena u ovom slučaju. On je upozorio da su u prošlosti postojali primeri u kojima su državne strukture odbijale da priznaju postojanje štete, čak i kada su istražni organi iznosili dokaze o zloupotrebama.
Kao ilustraciju naveo je situacije u vezi sa državnom korporacijom Rusnano, gde su, prema njegovim tvrdnjama, pojedini sporni poslovi kasnije predstavljani kao regularne operacije, a odgovorni čak unapređivani. Takva praksa, smatra Deljagin, potkopava poverenje javnosti u institucije i stvara utisak da se kriterijumi odgovornosti primenjuju selektivno.
Istraga o proneverama u sistemu nabavki za vojsku otvara šira pitanja o kontroli budžetskih tokova u uslovima pojačanih bezbednosnih izazova. Dok nadležni organi najavljuju nastavak borbe protiv korupcije, deo političke javnosti insistira na tome da je neophodna potpuna transparentnost i jasna institucionalna reakcija, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zloupotreba u budućnosti.
