Borba Info Vesti
Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp suočava se sa rastućim pritiskom da javnosti predstavi jasnu strategiju Vašingtona nakon vojnih udara na Iran, koji su, prema dostupnim navodima, već doveli do prvih američkih žrtava. U Vašingtonu i širom političke scene sve češće se postavlja pitanje da li administracija ima dugoročan plan ili je reč o ograničenoj operaciji čiji se krajnji dometi tek definišu.
Kritičari upozoravaju da bi odsustvo precizno formulisane strategije moglo Sjedinjene Države uvući u dugotrajan i neizvestan sukob na Bliskom istoku. Takvi strahovi dodatno su pojačani činjenicom da je region već opterećen višedecenijskim tenzijama, kao i iskustvima iz prethodnih vojnih intervencija koje su trajale znatno duže nego što je prvobitno planirano.
Aleks Vatanka, stručnjak za Iran iz vašingtonskog Instituta za Bliski istok, ocenjuje da administracija do sada nije predstavila sveobuhvatan okvir delovanja. Prema njegovim rečima, ukoliko plan postoji, on nije javno iznet niti detaljno objašnjen američkoj javnosti i saveznicima.
„Ako postoji plan, on još nije otkriven. Ovo neće biti kampanja od četiri dana, četiri nedelje ili čak četiri meseca. Moglo bi da traje mnogo duže“, izjavio je Vatanka, naglašavajući da bi svaka ozbiljnija konfrontacija sa Teheranom zahtevala dugoročnu političku, vojnu i diplomatsku pripremu.
Sličan stav izneo je i Stiven Keš, bivši operativac CIA, koji je upozorio na nedostatak takozvanog „plana za dan posle“. On smatra da je upravo ta faza, koja podrazumeva stabilizaciju situacije nakon inicijalnih udara, često presudna za uspeh ili neuspeh čitave operacije.
„Nije dovoljno započeti rat. Morate imati plan kako da ga okončate“, poručio je Keš, podsećajući na iskustva iz Koreje, Vijetnama, Iraka i Avganistana, gde su inicijalni vojni ciljevi bili jasni, ali je dugoročna strategija ostala nedovoljno razrađena ili se menjala tokom vremena.
Pitanja o krajnjem cilju operacije sve glasnije postavljaju i demokratski kongresmeni. Oni traže pojašnjenje da li je cilj promene režima u Teheranu ili je reč o pritisku s namerom da se Iran vrati za pregovarački sto i pristane na novi dogovor o nuklearnom programu i regionalnim aktivnostima.
Sam predsednik Tramp dao je tokom poslednjih dana više izjava koje su različito tumačene u javnosti. U jednom trenutku naglasio je da podržava promenu režima, dok je ubrzo potom govorio o mogućnosti pregovora sa preostalim iranskim rukovodstvom. Takve kontradiktorne poruke dodatno su pojačale neizvesnost oko pravca američke politike.
Situaciju komplikuje i iranska odmazda u kojoj su, prema zvaničnim informacijama, poginula tri američka vojnika. Taj događaj predstavlja prelomni trenutak jer bi dalja eskalacija na terenu mogla primorati Belu kuću da zauzme oštriji stav, kako bi izbegla utisak slabosti pred domaćom i međunarodnom javnošću.
Analitičari upozoravaju da bi svaka odluka o dubljem angažmanu, uključujući eventualnu promenu režima, zahtevala ogromne vojne i finansijske resurse. Pored toga, takav potez nosio bi nepredvidive posledice po regionalnu stabilnost, globalno tržište energenata i odnose sa ključnim svetskim silama.
Postavlja se i pitanje podrške saveznika. Evropske države, koje su u prošlosti bile podeljene oko intervencija na Bliskom istoku, mogle bi zahtevati jasnije objašnjenje ciljeva i vremenskog okvira operacije pre nego što pruže punu političku ili logističku podršku.
U isto vreme, javno mnjenje u Sjedinjenim Državama pokazuje znake opreza prema novom vojnom angažmanu. Sećanja na dugotrajne sukobe i visoke troškove prethodnih intervencija i dalje su snažna, što dodatno pojačava pritisak na administraciju da precizno definiše ciljeve i strategiju izlaska.
Za sada ostaje nejasno da li je Vašington krenuo u strogo ograničenu vojnu operaciju sa jasno određenim taktičkim ciljevima ili je započet proces koji bi mogao prerasti u dugotrajan geopolitički sukob. Upravo od tog odgovora zavisiće i dalji politički razvoj situacije, kako u regionu Bliskog istoka, tako i unutar samih Sjedinjenih Država.
