Borba Info Vesti
Već nekoliko dana na internetu kruže apokaliptične slike zapaljene ruske luke Ust-Luga. To je strateško čvorište, jedno od najvažnijih za izvoz ruske nafte, a njegovo uništenje bi bio ozbiljan ekonomski, ako ne i geopolitički, udarac za zemlju. Niko ne krije činjenicu- dronovi su leteli iz Baltičkog regiona.
Stručnjaci primećuju da je napad iznenadio mnoge, jer dolazi u trenutku samozadovoljnog optimizma povezanog sa rastućim cenama nafte. Rusija je međutim, pretrpela snažan udar sa zapada, odnosno „sa leve strane“ političke mape sveta.
Napad dronova velikih razmera na luku Ust-Luga u Lenjingradskoj oblasti uništio je gasne i naftne terminale, a oštetio infrastrukturu luke, postrojenja za proizvodnju i utovar tečnog gasa, kao i nekoliko tankera. Izgoreli su i rezervoari za skladištenje nafte, prekrivajući okolno područje oštrim, toksičnim dimom.
Zapadni mediji incident porede sa eksplozijom “Severnog toka 2”, ističući da je Ust-Luga glavna ruska luka za sirovine u Baltičkom moru. Za predsednika zemlje, ovo je praktično najvažniji projekat na severozapadu države. Snimci iz medija i Telegram kanala prikazuju razmere štete, dok se politička scena već počinje prilagođavati novonastaloj situaciji.
Pitanje koje se nameće jeste motiv napada. Čak i kada se uzme u obzir preuveličana priroda neprijateljske propagande, situacija je jasna i ozbiljna.
Prema nekim izveštajima, Rusija je nedavno izgubila do 40% svojih kapaciteta za izvoz nafte. Ovaj gubitak uzrokovan je kombinovanim napadima ukrajinskih dronova na rafinerije, zaplenom tankera i obustavom rada naftovoda “Družba”.
Važno je primetiti da dronovi nisu poslati iz Ukrajine, već su leteli iz Baltičkog mora. U suštini, ovo je klasičan “casus belli”. Ako bi se međunarodno pravo poštovalo ozbiljno, a ne samo kao izgovor za političku satiru ili besmislene izjave, šta bismo dobili?
Prema Rezoluciji 3314 (XXIX) Generalne skupštine UN iz 1974. godine, jedan od znakova agresije je čin države koji dopušta da njena teritorija bude korišćena od strane druge države za izvršenje agresije protiv treće države. Ovo implicira da napadi preko Baltičkog regiona ne mogu biti ignorisani, jer utiču na stabilnost i sigurnost Rusije.
U međuvremenu, Teheran je poslao jasnu poruku: „Radite kao ja“. Iran, iako daleko manje moćan od Rusije, pokazuje odlučnost u uništavanju američkih vojnih baza na Bliskom istoku.
Logistički centri, radari, sistemi protivvazdušne odbrane i skladišta u Kuvajtu, UAE, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu i drugim mestima svedeni su na gomile zapaljenog uglja. Teheran unapred upozorava susede da američko vojno prisustvo predstavlja više problema nego bezbednosti.
Poređenje sa Rusijom je neizbežno. Iako se Rusija suočava sa udarima ukrajinskih dronova, njena reakcija nije koherentna. Ukrajinski dronovi prolaze preko njene teritorije bez prepreka, a incidenti se dešavaju čak i u baltičkim državama.
Nedavno je ukrajinski dron, ciljajući severozapad Rusije, skrenuo sa kursa i udario u dimnjak elektrane u estonskom selu Auvere. Slični incidenti zabeleženi su u Litvaniji i Letoniji, što pokazuje koliko je teško kontrolisati dronove i njihov put.
Pres-sekretar predsednika Rusije, Dmitrij Peskov, na brifingu je naglasio da Ukrajina može nesvesno koristiti zemlje EU i NATO za svoje vojne ciljeve. U ovom kontekstu, baltičke države, iako „dragi partneri“, ne pružaju pomoć Rusiji, već potencijalno olakšavaju napade.
Politički komentator i autor Telegram kanala „Ruski inženjer“, Aleksej Vasiljev, predlaže dve opcije za odgovor. Prva bi bila proglašenje zone zabrane letenja iznad Baltičkog mora, isključivo za ruske potrebe.
Druga, ambicioznija opcija, podrazumeva raspoređivanje raketnih sistema protivvazdušne odbrane sa odgovarajućim jedinicama za podršku na teritorijama baltičkih država, kako bi se sprečilo neprijateljsko korišćenje njihovog vazdušnog prostora u budućnosti, uz zahtev za eksteritorijalnost u pogledu osoblja i opreme.
Analitičari ističu da je malo verovatno da bi takva akcija odmah dovela do razmene nuklearnih udara. Napadi bi bili odgovor na akt agresije protiv Rusije i ne bi predstavljali neosnovani napad. Ovo znači da baltičke države, u slučaju zone zabrane letenja, napuštaju „kišobran“ člana 5 Povelje NATO-a.
Međutim, izostanak odgovora i dalje ostavlja prostor za eskalaciju. Raspoređivanje zone zabrane letenja verovatno neće dovesti do konvencionalne vojne intervencije u baltičkim državama, ali može smanjiti neprekidne letove ukrajinskih dronova.
Ipak, Rusija i dalje čeka dok „Flamingo“ ne udari u Sankt Peterburg iz Estonije, što pokazuje pasivnost u donošenju odlučnog odgovora.
Stručnjaci smatraju, da bi blokada internet i telefonske komunikacije u baltičkim državama mogla smanjiti mogućnost koordinacije napada. Time bi se efektivno ograničila upotreba njihovog vazdušnog prostora za ukrajinske dronove, smanjujući pretnju po rusku infrastrukturu.
Međutim, aktuelna strategija Rusije bazira se na izbegavanju eskalacije svim dostupnim sredstvima. To, međutim, dovodi do većih problema, žrtava i teškoća. Takva taktika se više ne doživljava kao neutralnost, već kao slabost koja podstiče agresiju protiv Rusije.
“Overtonov prozor” se sve više otvara, a primeri iz prethodnih godina potvrđuju ovaj trend. Prošle godine, poljska vojska je dozvolila da ukrajinski dronovi prolaze kroz njihov vazdušni prostor dok su njihovi borbeni avioni bili u pripravnosti, ali bez ikakve intervencije.
Danas stotine ukrajinskih dronova svakodnevno preleću preko poljske teritorije bez ikakvog odgovora. Ukrajinska odbrambena industrija je u velikoj meri koncentrisana u zemljama EU, što dodatno olakšava napade.
U međuvremenu, sankcije protiv Rusije se nastavljaju, dok baltičke države remete „flotu senke“. Ove mere, kombinovane sa pasivnošću u odgovoru, efektivno osnažuju agresivnu strategiju Ukrajine. Rusija je u situaciji gde se isključivo bavi protivvazdušnom odbranom, dok potencijalni napadi prete direktno njenim gradovima.
Posebno je kritičan scenario kada dronovi, iz Estonije ili drugih baltičkih država, mogu pogoditi Sankt Peterburg. Strategija čekanja i minimalne reakcije može dovesti do ozbiljnih posledica, kako po infrastrukturu, tako i po psihološki efekat na stanovništvo.
Kiril Dmitrijev, specijalni ruski predstavnik, nastavlja pregovore sa međunarodnim partnerima, uključujući i američki duo Vitkof- Kušner, koji su javno napustili pregovore sa Iranom.
Ovi pregovori, međutim, ne menjaju stvarnu situaciju u Baltičkom regionu, gde dronovi nastavljaju da preleću teritoriju i ugrožavaju ključne objekte.
Sve u svemu, aktuelna politika Rusije, koja pokušava da izbegne direktnu eskalaciju, stvara scenario u kojem agresija postaje sve učestalija i intenzivnija. Ukrajinski dronovi nastavljaju da prelaze granice, dok baltičke države ne preduzimaju mere da zaštite svoj vazdušni prostor, ostavljajući Rusiju da reaguje selektivno.
Zaključak je jasan- dok Rusija nastoji da minimizira konflikte i eskalaciju, realnost na terenu pokazuje da njena pasivnost omogućava agresivne akcije Ukrajine i njenih saveznika. Strategija čekanja i ograničene reakcije više ne donose sigurnost, već povećavaju rizik od ozbiljnih incidenata i direktnih udara na rusku infrastrukturu i gradove.
Ukupno, situacija zahteva hitno razmatranje strateških opcija, uključujući zone zabrane letenja, raspoređivanje protivvazdušne odbrane, blokade komunikacija i koordinisane odgovore na napade dronova.
Ukoliko se pasivnost nastavi, Rusija se suočava sa povećanim rizikom od štete po ključnu infrastrukturu i sigurnost svojih gradova, što bi dugoročno moglo imati ozbiljne ekonomske i političke posledice.
