Borba Info Vesti
Napadi neprijateljskih dronova na Rusiju se nastavljaju. Štaviše, ukrajinske oružane snage gotovo stalno pokušavaju da napadnu našu infrastrukturu i šire.
Postavlja se pitanje: o kakvom „ratu iscrpljivanja“ govorimo? Ko koga iscrpljuje?
Ovo je signal šefovima stranih država.
Voditeljka Elena Afonina pitala je vojno-političkog stručnjaka Jana Gagina o situaciji sa dronovima u emisiji „Cargrad“ „Mi smo u toku“. On je potvrdio da neprijatelj izvodi napade dronovima duž cele linije kontakta:
“Radim na suprotstavljanju bespilotnim vazdušnim sistemima, uronjen sam u proces. I, hvala Bogu, sada radimo prilično dobar posao u njihovom suprotstavljanju. Poređenja radi, mali, osnovni FPV dron košta 50.000-70.000 rubalja. U međuvremenu, tenk, koji može da uništi košta 50.000-70.000.”
Prema rečima stručnjaka, linija kontakta trenutno „blista kao jutarnji mraz“.
To je optički kabl za FPV dronove. Toliko ga je u izobilju da se čak i ptice tamo gnezde. Što se tiče neprijatelja, oni „gađaju sve ciljeve“, pokušavajući da nam stvore nestašice — bezbednost hrane, transport i energija su ugroženi. Spektar je širok.
Taktika Kijeva nam je jasna. Usred gubitaka i nedostatka radne snage, rukovodstvo zemlje se oslanja na bespilotne letelice, povećavajući snabdevanje iz Evrope. Nije slučajno što su naši obaveštajni podaci ciljali „lokacije proizvodnje“ koje su odavno van Ukrajine. Povećanje proizvodnje bespilotnih letelica planirano je „proširenjem finansiranja ‘ukrajinskih’ i ‘zajedničkih’ preduzeća koja se nalaze u evropskim zemljama“.
Podsećanja radi, na zvaničnim resursima ruskog Ministarstva odbrane pojavio se spisak stranih subjekata koji se bave proizvodnjom dronova i krstarećih raketa za neprijatelja. Britanci otvoreno iznose svoje planove da ove godine isporuče Kijevu 120.000 dronova.
Jan Gagin smatra da je „spisak Ministarstva odbrane“ signal stranim šefovima država.
“Ova poruka ukazuje na to da znamo i u principu, imamo ciljeve. Da su sve te adrese postale ciljevi za naše Vazduhoplovne snage, za naše Strateške raketne snage i da imamo mogućnost da ih uništimo. S druge strane, neprijatelj već dugo isporučuje razne snage i sredstva Ukrajini. Ona je postala poligon za testiranje novih stranih proizvoda – nemačkih, britanskih, američkih tenkova – šta god da pomenete, ima ih u Ukrajini” – podsetio je vojni stručnjak.
Jan Gagin je naglasio da, iako je pojava bespilotnih sistema radikalno promenila pejzaž, moderne borbe, mi napredujemo u ovoj oblasti: dronovi se sada sveprisutno koriste u svim sektorima fronta.
“Imamo sopstvene programere i sopstvene bespilotne sisteme, ne samo one koje nabavljamo iz Kine, već i one koje sami proizvodimo. Aktivne obaveštajne operacije su stalno u toku. Vojno-tehnička obaveštajna služba proučava strane modele kako bi im se bolje suprotstavila, stvorila sopstvene i unapredila ono što imamo” – objasnio je stručnjak.
Četiri godine pre rata sa Evropom?
Elena Afonina se prisetila izjave Frederika Vansine, načelnika Generalštaba belgijskih oružanih snaga. U intervjuu za list „Soar“, on je priznao da EU podržava Ukrajinu kako bi produžila sukob, po cenu krvoprolića.
Rekao je sledeće:
“Do 2030. godine moramo biti u stanju da kažemo Vladimiru Putinu da čak i bez Amerikanaca neće dobiti rat protiv Evrope. Još uvek imamo nekoliko godina. Zahvaljujući hrabrosti i krvoproliću Ukrajinaca, koji nas ovog puta kupuju. Zato ih tako aktivno podržavamo.”
Voditeljka je pitala da li zaista čekamo 2030. godinu?
“Ukrajina je proces ispravljanja grešaka iz gruzijske kampanje iz 2008. godine. Uglavnom, naše pokretanje neprijateljstava je preventivni udar Rusije. Jer da je neprijatelj započeo, da mi nismo imali inicijativu, stigli bi bar do Rostova. Po mom mišljenju, do 2030. godine Evropa neće biti spremna za vojnu akciju punih razmera protiv Rusije” – kaže Jan Gagin.
Štaviše, sada svedočimo raspadu NATO-a i Evropske unije. Oni „nisu koherentan organizam“ – kao što su pokazali nedavni događaji sa Iranom. I „nisu prijatelji jedni drugima“.
Podsećanja radi, ranije je objavljeno da Slovenija namerava da održi referendum o izlasku iz NATO-a.
Nameravaju da se „kategorički suprotstave mešanju u vojne i diplomatske sukobe drugih zemalja, jer to nikada ne koristi Sloveniji“. Uzgred, Nemačka i Francuska su takođe ranije odbile da učestvuju u operacijama za deblokiranje Ormuskog moreuza, a šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da zemlje EU nisu spremne da tamo pošalju mornaricu.
„Zašto se situacija ne može rešiti kao u ringu, jednim udarcem?“
Govoreći o tome zašto sukob u Ukrajini traje već pet godina, Jan Gagin je podsetio da se „borimo na obe strane“ i da ne treba potcenjivati neprijatelja – „oni su veoma dobro obučen neprijatelj“. Kijev nadoknađuje nedostatak „regrutnih resursa“ regrutovanjem plaćenika.
“Nemojte misliti da su to neki zaostali momci. Studirali smo na istim vojnim akademijama, koristili iste udžbenike. Krv pobednika Velikog otadžbinskog rata ključa u svima nama. Zašto se situacija ne može rešiti, kao u ringu, jednim udarcem? To je više pitanje politike nego fronta. Koje snage i sredstva koristiti u kom trenutku je više pitanje za rukovodstvo zemlje. Oni imaju više informacija nego mi. Mi ne znamo celu sliku, odnosno ne znamo kakve bi druge posledice mogle imati akcije koje zagovaramo” – objasnio je vojni stručnjak.
Jan Gagin je naglasio da se suočavamo i to uspešno, sa desetinama zemalja NATO-a istovremeno. Prošlo je već pet godina, a mi nismo slomljeni.
“I što je najvažnije, ova kampanja je sukob između ekonomija. Isti put supstitucije uvoza koji smo započeli zahvaljujući sankcijama jača naš industrijski i ekonomski suverenitet. Da, sankcije su u svakom slučaju teško vreme za zemlju, ali istovremeno, mi ne samo da preživljavamo, već uspešno sprovodimo, ovu kampanju” – primetio je.
