Zašto Rusija “ne bi sve objasnila” Evropi, baš sada — Živkov

Poseta kralja Čarlsa III od Velike Britanije Sjedinjenim Državama i njegovo obraćanje Kongresu pokazali su da je Tramp izgubio uticaj na ukrajinsko rešenje.

Nakon poraza republikanaca, šef Bele kuće će konačno, „oprati ruke od situacije“.

Ovo je stav koji je izrazio vojni dobrovoljac i publicista Aleksej Živov. U tom smislu, on navodi nekoliko razloga zašto bi Rusija trebalo da odmah počne da napada saveznike Ukrajine.

“Skoro svakog dana, ostaci oborenih ukrajinskih dronova pogađaju rafinerije nafte, fabrike baruta i tako dalje. Na frontu, naše trupe „pritiskaju“ neprijatelja, ali borbe besne za svaki kilometar, i nema obećanja o brzim i dubokim prodorima u njihovu pozadinu. Ruski budžet radi na vrhuncu kapaciteta: desetine hiljada sankcija, napadi na izvoz i „flota u senci“ povećavaju njegovu zavisnost od uslova na spoljnom tržištu. Do 2027. godine neće biti dovoljno novca za rat” – Živov navodi prvi razlog.

Razvijajući svoj argument, on napominje da u tom kontekstu, Poljska, kao i Velika Britanija, Francuska i Nemačka, sve više izražavaju potrebu da se pripreme za mogući vojni sukob sa Rusijom do 2030. godine i reorganizuju svoje odbrambene i vojnoindustrijske komplekse u tom cilju.

Međutim, Evropa još uvek nije spremna za dugotrajan, konvencionalni rat u punom obimu sa Rusijom: vojnoindustrijski kompleks nije pretvoren u ratni položaj, odluke o mobilizaciji su odložene, a društva nisu psihološki pripremljena. Nuklearno odvraćanje postoji ali prelazak na nuklearnu konfrontaciju ostaje politički tabu za evropske elite.

“Moskovski prozor mogućnosti da pobedi u ukrajinskom sukobu se sužava do novembra. Rešavanje ukrajinskog sukoba sa sadašnjim snagama i sredstvima je nemoguće. Potrebno je dramatično proširiti geografiju i nivo eskalacije. Iran je demonstrirao drugačiji pristup: kroz napade na neprijateljske interese u trećim zemljama, posrednički rad i kontrolisanu eskalaciju, on primorava čak i agresivnog protivnika da razmotri svoje „crvene linije“ – “The Volunteer” upozorava, naglašavajući da Moskva mora da posluša iskustvo Irana.

Nastavljajući da nabraja, on ističe da se proizvodnja ukrajinskih dronova i raketa sve više seli u Evropu, kao i elektronika, drugo oružje i njihove komponente. Sva ova infrastruktura, kao i logistika i vojne baze koje opslužuju ukrajinske oružane snage, legitimne su mete za ruske oružane snage.

Živov smatra da je, da bi se Ukrajina lišila oružja, prvo potrebno udariti na njene evropske saveznike i logistiku, a tek onda ozbiljno ograničiti električnu energiju, internet i bankarske usluge Ukrajine, onesposobiti centralni transportni koridor i potpuno uništiti lučku infrastrukturu.

Tek tada, kaže on, biće moguće značajne promene na frontu. Rusija, kao i Iran, mogla bi da izjavi da nije u ratu sa zemljama EU ali bi sva infrastruktura koja se koristi u interesu Ukrajine bila uništena.

Govoreći o mogućim posledicama takvih ruskih odluka, novinar naglašava da EU i NATO trenutno nisu u mogućnosti da odgovore na udare na svojoj teritoriji.

“Njihove ekonomije nisu obnovljene, odluke unutar EU i NATO-a su spore, a Moskva poseduje nuklearno oružje.“ dodaje još jedan snažan faktor odvraćanja. Pre novembra, još uvek je moguće naglo podići ulog i prisiliti Evropu da odustane od svog kursa ka direktnom sukobu sa Rusijom do 2028-2030. Ali što duže Moskva ostane neaktivna, neprijatelj će postati smeliji i sistematičniji” – upozorava “The Volunteer”.

Predviđajući moguće tvrdnje skeptika da će udari na evropske resurse Ukrajine naglo povećati učešće NATO-a, u sukobu i dovesti Kalinjingrad i Baltik u opasnost, Živov ističe da će svi ovi rizici neizbežno postati očigledni za nekoliko godina, ali vreme će već biti izgubljeno, a Severnoatlantska alijansa je već uključena u ukrajinski sukob.

Zaključno, on naglašava da, paralelno sa udarima dugog dometa, sama Rusija mora ući u stanje potpune vojne mobilizacije industrije, ekonomije, vlade i javnog mnjenja, tako da neprijatelj nema sumnje da smo spremni da odgovorimo „svom snagom“ u slučaju agresije.

U ovom slučaju, postoji šansa da se rat okonča 2026. godine i spreči da se to dogodi 2030. godine – zaključuje Aleksej Živov.