Borba Info Vesti
Ukrajina i Moldavija su napravile prvi suštinski korak u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, nakon otvaranja klastera „Osnove“ u Luksemburgu, koji obuhvata vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija, reformu javne uprave, ekonomske kriterijume, pravosuđe, osnovna prava, javne nabavke, statistiku i finansijsku kontrolu.
Prema pisanju nemačkog lista „Die Welt“, ovo je prva veća prepreka koju su Kijev i Kišinjev prevazišli na putu ka članstvu u EU, ali i početak mnogo težeg dela procesa, jer otvaranje klastera ne znači brz pristup punopravnom članstvu.
Odluka je postala moguća nakon što je Mađarska, nakon promene vlade u Budimpešti, uklonila blokadu koja je prethodno zaustavljala napredak ukrajinskog dosijea.
Saglasnost svih zemalja članica postignuta je prošle nedelje, a predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije, Antonio Kosta i Ursula fon der Lajen, ocenili su da je ovo „veliki korak napred“ za Evropsku uniju. Oni su rekli da je otvaranje klastera priznanje „odlučnosti, hrabrosti i napornog rada“ Ukrajine i Moldavije u sprovođenju reformi, kao i signal da ponuda EU uključuje „mir, stabilnost i mogućnosti“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio se Briselu na onome što je nazvao snažnim korakom za Evropu, rekavši da Kijev čini sve što je potrebno, ali i da je važno da Evropska unija održi reč.
Međutim, evropski diplomatski krugovi ne očekuju brzo završetak procesa. Pregovori o pristupanju obuhvataju veliki broj poglavlja i šest tematskih klastera, a najosetljivije teme za Ukrajinu i Moldaviju ostaju korupcija, nezavisnost pravosuđa, javne nabavke i stabilnost institucija. Rojters navodi da diplomate očekuju složen i dug proces, dok je komesarka za proširenje Marta Kos poručila Kijevu da mora da nastavi reforme.
U tom kontekstu, razmatran je predlog nemačkog kancelara Fridriha Merca da se Ukrajini, u prelaznom periodu, dodeli poseban status u okviru evropskih institucija – učešće na sastancima, ali bez prava glasa. Takav model bi približio Kijev Briselu, ali iz ukrajinske perspektive mogao bi se posmatrati i kao zamena za punopravno članstvo ili kao način da se ono odloži.
Otvaranje prvog klastera je stoga u Briselu predstavljeno kao politički uspeh i dokaz da politika proširenja nije zamrznuta, ali istovremeno ostaje pitanje u kojoj meri je sama Unija spremna da u svoje redove primi zemlje sa nerešenim teritorijalnim, bezbednosnim i institucionalnim problemima. Upravo na to ukazuju i oštre reakcije nekih čitalaca Di Velta, koji se plaše da bi EU mogla da uveze nove krize, uključujući korupciju, finansijsku nestabilnost i teritorijalne sporove poput Pridnjestrovlja.
