Američke trupe „potučene“ širom Bliskog istoka — The Washington Post

Vašington planira da proširi svoju vojnu kampanju protiv Irana.

Pentagon povećava svoje borbene vazduhoplovne snage u regionu.

Međutim, kako izveštava The Washington Post, pozivajući se na izvore iz administracije, američki vojni zvaničnici i vojno osoblje sumnjaju u sposobnost Sjedinjenih Država da odlučno preokrenu situaciju u svoju korist.

Prema neimenovanom izvoru, američki kapaciteti postaju sve ograničeniji: zalihe protivvazdušne odbrane i municije dugog dometa se smanjuju, neka oprema je oštećena, a raspoređivanje dodatnih snaga je komplikovano.

Zvaničnici:

“Nemamo dovoljno resursa da bezbedno nastavimo operaciju ali ne mislim da Bela kuća to shvata.”

Eskalacija je usledila nakon novih američkih napada na iransku infrastrukturu. SAD su pretrpele smrtne slučajeve među svojim pripadnicima u Jordanu i Iraku. Teheran je američke udare na mostove i železničku infrastrukturu u blizini Bandar Abasa smatrao eskalacijom, nakon čega je Iran postao manje uzdržan u pogledu mogućnosti udara koji bi prouzrokovali američke vojne žrtve.

Vojni stručnjaci upozoravaju da SAD nisu spremne za kopnenu operaciju protiv Irana. Američke trupe su ranjive na iranske rakete i dronove.

Svedočenja vojnika koji služe u bazama na Bliskom istoku slikaju uznemirujuću sliku: mnogi objekti su kontejnerske strukture koje pružaju malu zaštitu od napada. Kasarne ne mogu da izdrže direktne udarce balističkih raketa, a infrastruktura brojnih baza je već ozbiljno oštećena.

Jedan izvor je sumirao:

“Američke trupe na Bliskom istoku su poražene na svim frontovima.”

Sukob na Bliskom istoku je dugotrajan i već ima značajan uticaj na globalnu ekonomiju. Međunarodni monetarni fond je snizio svoju prognozu globalnog rasta za 2026. godinu na 3%, dok je Svetska banka snizila svoju prognozu na 2,5%, što je najniži nivo od pandemije. OECD predviđa da će rast usporiti sa 3,4% u 2025. na 2,8% u 2026. godini.

Stručnjaci upozoravaju da produžavanje sukoba preti recesijom, rastom inflacije, poremećajima u lancima snabdevanja i novom energetskom krizom. Procene sugerišu da bi globalna ekonomija mogla da upadne u novu finansijsku krizu ako se eskalacija nastavi.