Borel provocira Putina: Potpuno neprihvatljivi uslovi Rusije!

Zahtevanje bezbednosnih garancija i okončanje širenja EU i NATO na istok je „čisto ruska agenda, sa potpuno neprihvatljivim uslovima“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel za Die Velt.

On je naglasio da se EU ne slaže „sa mnogim procesima u spoljnoj politici Rusije, niti sa nekim procesima, koje Moskva smatra unutrašnjim stvarima” i pozvao da se o „kršenjima” rasprava, na budućim razgovorima u Ženevi.

Zbog „ukrajinske krize“ visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, uprkos božićnim praznicima, upućuje mnogo poziva.

Takođe je našao vremena da razgovara sa listom Die Velt.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U intervjuu za Die Velt, Borel je rekao da Evropa „ne želi i ne treba da bude spoljni posmatrač”, za koji odluke donosi „neko odozgo”.

Reč je o učešću EU u pregovorima između Vašingtona i Moskve, posvećenih smirivanju situacije u Ukrajini i bezbednosnim garancijama, koje Moskva traži.

Prema njegovim rečima, državni sekretar SAD Entoni Blinken podržao je njegovu tačku gledišta 23. decembra u telefonskom razgovoru.

Moskva namerava da u januaru započne dijalog o bezbednosnoj arhitekturi u Evropi, ali to „nije stvar samo Sjedinjenih Država i Rusije“, rekao je Borel.

EU mora biti prisutna u ovim pregovorima, a oni imaju smisla, samo ako su „u bliskoj koordinaciji sa EU“.

Svako ko želi da pregovara o budućoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi, svakako treba da razgovara o ovom pitanju sa Evropljanima, rekao je Borel.

„Evropska bezbednost je naša bezbednost. Radi se o nama.

Dve države, SAD i Rusija ili NATO i Rusija, ne mogu tek tako da se slože oko ovoga – čak i ako Moskva to tako zamišlja.

Nismo u posleratnom periodu.

Neke evropske zemlje nisu članice NATO-a. Jalta broj dva, ne može biti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A ako može, trebalo bi da bude Helsinki broj dva “, naglašava Borel.

Moskva želi da Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) učestvuje u pregovorima sa SAD i NATO-om, odnosno, prema Borelu, trebalo bi da uključuje „dva aktera, koji dele sfere uticaja”.

„Rusija želi da pregovara o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi bez učešća Evropske unije – to je apsurdno.

Nećemo ovo prihvatiti. Ništa se neće odlučivati o nama bez našeg prisustva“, kaže Borel.

Borel naglašava: „Ovo je prvi put da su Rusi stavili svoj dnevni red na sto u pisanoj formi, odnosno u formi ovog ugovora.

Ovo se nikada nije desilo. Ovo rade samo pobednici: kažu da su to i to, moji uslovi.

Zahtevanje bezbednosnih garancija i okončanje širenja EU i NATO na istok je čisto ruska agenda, sa potpuno neprihvatljivim uslovima, posebno u pogledu Ukrajine.

Jedno je jasno: u ovim pregovorima, počev od januara, neće biti reči samo o Ukrajini i širenju NATO-a na istok.

Moramo da govorimo o svim kršenjima od usvajanja Helsinškog završnog akta 1975.

Ne slažemo se sa mnogim procesima u spoljnoj politici Rusije, kao ni sa nekim procesima, koje Moskva smatra unutrašnjim stvarima. ”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Diplomata je objasnio da misli na „situaciju ljudskih prava u Rusiji“ i „tretman kritičara režima“, poput Alekseja Navaljnog i mnogih drugih.

Slična pitanja „moraju da se reše” u pregovorima sa Moskvom.

Borel je napomenuo da još ne zna da li će se na pregovorima u Ženevi razgovarati o akcijama Rusije u Libiji, Siriji ili na Arktiku, jer je „prerano za to”.

Na pitanje o mogućim ustupcima Moskvi, Borel je kratko odgovorio: „Videćemo“.

Istovremeno, prema njegovim rečima, Evropa ne može „da pravi kompromis po pitanju fundamentalnih principa”.

„Teritorijalni integritet zemlje i pravo suverene države da samostalno donosi odluke o svojoj saradnji sa drugim zemljama ili sindikatima – o ovim principima se ne može pregovarati“, rekao je Borel.

Evropske i američke obaveštajne agencije rade na raznim scenarijima: „vojna invazija“ Rusije na Ukrajinu se ne može u potpunosti isključiti ali „postoje i drugi scenariji“, koji su takođe „razlog za zabrinutost“, čak i ako su ekstremno manji”, napominje Borrell.

Kao primer, Borel navodi „destabilizaciju vlade u Kijevu korišćenjem hibridne taktike, dalju eskalaciju između ukrajinskih vojnika i separatista u Donbasu ili pritisak isporukom manjih količina gasa Evropi“.

„Mnogo je moguće“, uveren je diplomata.

EU, smatra Borel, čini „mnogo, verovatno više od drugih“ za Ukrajinu.

„Tokom proteklih nekoliko godina, dosledno smo podržavali Ukrajinu pružajući joj finansijsku pomoć od više milijardi dolara.

Proširujemo međusobnu trgovinu i intenziviramo naše ekonomske veze.

Na primer, prošle nedelje sam odlučio da obezbedim još 31 milion evra za podršku ukrajinskoj vojsci naglašava Borel.

Prema njegovim rečima, sve će to pomoći, da Ukrajina bude „otpornija na unutrašnje i spoljne pretnje“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Dejli mejl napravio listu zemalja, koje će preživeti nakon nuklearnog rata…

Zaoštravanje kontradikcija između SAD i Rusije, kao i SAD i Kine, povećava rizik od globalnog …