Raisi: Iran spremio osvetu za ubistvo generala Sulejmanija!

Pre dve godine, SAD su naredile atentat na iransku ikonu Kasema Sulejmanija.

Iran od tada poziva da međunarodna zajednica podeli pravdu nad Amerikancima, odgovornim za ovaj zločin.

Ako pravda bude uskraćena, Iran neće imati drugog izbora, osim da sprovede sopstveni brend osvete.

Prošlog novembra, Sjedinjene Države su obeležile 58. godišnjicu ubistva predsednika Džona F. Kenedija.

Činjenica da je većina ljudi, koji su bili živi tog dana odavno prošla nije sprečila naciju, da se seti tog užasnog trenutka u Dalasu u Teksasu, kada je atentator ispalio metke, koji su oduzeli život jednoj američkoj ikoni.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Amerika i Amerikanci su se nosili sa posledicama ove tragedije na nekoliko načina, od obeležavanja života JFK-a, do promovisanja teorija zavere o okolnostima oko njegove smrti i svega između.

Međutim, postoji konsenzus da je Li Harvi Osvald bio čovek, koji je povukao okidač puške, koja je oduzela Kenedijev život.

I s obzirom na Osvaldovu kasniju smrt od ruke Džeka Rubija, element osvete je uklonjen iz raspona emocija, koje bi američki narod doživeo nakon Kenedijevog ubistva.

Zamislite, na trenutak, da je, tog užasnog dana u novembru 1963, američki vođa, koji je obuhvatao Kenedijevu inspiraciju nalik Kamelotu ali je bio i vojni vođa sa stasom Dvajta Ajzenhauera i herojskim dostignućima Audija Marfija, bio streljan dole, ne od strane usamljenog ubice, već vojske strane sile, koja je tada likovala zbog svog „postignuća“, dok je omalovažavala ovog složenog sveameričkog heroja, kao malo više od „teroriste“.

Potreba za osvetom bila bi sveobuhvatna, a američki narod se neće smiriti dok počinioci ne budu izvedeni pred lice pravde.

Ovo nije neka hipotetička spekulacija – slučaj Osame bin Ladena, progonjenog i ubijenog skoro deceniju, nakon što je rukovodio terorističkim napadima 11. septembra na SAD, služi kao najistaknutiji primer sećanja Amerikanaca poput slona, kada je dolazi do kažnjavanja onih, koji su počinili ogromnu nepravdu protiv svoje nacije.

Jao političaru, koji se usudio da pokuša da unese i mrvicu razuma u ​​bilo koju raspravu o potrebi odmazde – njihova karijera bi bila praktično prekinuta na licu mesta.

Sjedinjene Države su 3. januara 2020. ubile – ubile – Kasema Sulejmanija, iransku ikonu koja je bila persijski ekvivalent Džona F. Kenedija, Dvajta D. Ajzenhauera i Audija Marfija, umotana u jedinstvenu figuru, čija je istaknutost i reputacija među Irancima bio bez premca.

Ubistvo Sulejmanija uticalo je na Iran na isti način, kao što je ubistvo JFK-a ili teroristički napadi 11. septembra, na američki narod.

Oko 300.000 Amerikanaca stajalo je u nizu ulicama Vašingtona da bi videli povorku JFK-a, tokom njegove državne sahrane 25. novembra 1963.

Milioni Iranaca poređali su se ulicama velikih iranskih gradova i autoputeva kako bi videli kovčeg, koji nosi Sulejmanijevo telo do njegovog poslednjeg počivališta.

Iran je u ponedeljak obeležio drugu godišnjicu ubistva Sulejmanija, komandanta elitnih snaga Kuds, u zemlji.

Milioni ljudi ispunili su ulice iranskih gradova da obeleže smrt nacionalnog heroja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Teheranu je predsednik Ebrahim Raisi opisao Sulejmanija, kao „ne samo pojedinca, već kao doktrinu i da on neće biti uništen atentatom i projektilima – doktrine ostaju i opstaju“.

Na odvojenom sastanku sa Sulejmanijevom porodicom, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei je izjavio da je Sulejmani „bio i da je najnacionalističkija i najreligioznija osoba u Iranu i svetu islama“.

U međuvremenu, u SAD se većina Amerikanaca probudila ujutru 3. januara ne znajući ne samo za tugovanje, koje se širi hiljadama milja daleko, već i za goruću želju za osvetom, koja je postojala u srcima gotovo svakog iranskog građanina.

Ako su američki mediji uopšte pominjali Sulejmanija, onda je to bilo naknadno, otpuštanje čoveka ocrnjeno, kao malo više od teroriste.

Apsolutna nesposobnost Amerikanaca da saosećaju sa neamerikancima, jedan je od fundamentalnih promašaja američkog društva.

Kada bi američki narod mogao da projektuje svoja osećanja u vezi sa ubistvom JFK-a ili napadima od 11. septembra na okolnosti ubistva Kasema Sulejmanija, onda možda ne bi bili tako oprezni u pogledu potencijalnih posledica akcija preduzetih, u njihovo ime.

Činjenica da se Amerikanci ne mogu poistovetiti sa patnjom iranske nacije u vezi sa smrću čoveka, koga smatraju nacionalnim herojem je definitivni neuspeh kvaliteta američkog naroda, kao ljudskih bića.

Iz ovog neuspeha će proizići posledice. Amerikanci se podsmevaju tajnim pokušajima Irana da privede bivšeg predsednika Donalda Trampa, bivšeg državnog sekretara Majka Pompea i desetine drugih identifikovanih osoba pred lice pravde zbog ubistva Sulejmanija posebno, kada bi takvu pravdu delio islamski sud.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Licemerje ove pozicije je zapanjujuće – američki narod nije imao slično odbacivanje pravde, kada su u oktobru 2013. američki komandosi uhvatili Abu Anasa al-Libija, člana Al Kaide optuženog da je pomagao u planiranju bombaških napada na američke ambasade u Keniji 1998. i Tanzanija.

Abu Anas al-Libi se izjasnio da nije kriv po optužbama i trebalo je da počne suđenje 12. januara 2015.

Umesto toga, al-Libi je umro u američkoj bolnici, navodno od komplikacija povezanih sa hepatitisom C.

Iran predobro zna da su njegovi napori da dobije međunarodnu podršku za hapšenje Trampa, Pompea i drugih osuđeni na propast.

Svrha iranskog stava nije pravda, već da se na njega gleda kao na iscrpljivanje svih legitimnih sredstava da se oni, koje smatra odgovornim za Sulejmanijevu smrt, privedu pravdi.

Kada se iscrpe svi putevi za zadovoljenje po međunarodnom pravu, Iran može misliti da poseduje moralni autoritet da se bavi ovim pitanjem, koristeći svoja vlastita ovlašćenja za hapšenje i tužilačke alate.

Ne može se isključiti da bi Iran čak mogao da privodi pojedince u inostranstvu i daje ih na suđenje u Iranu (kao što sugeriše hapšenje i naknadno pogubljenje Abdolmaleka Rigija 2010. godine) ili da ih ulovi i ubije (kao što je učinjeno sa dr. Cirus Elahi monarhista, koji je ubijen u Parizu u oktobru 1990.).

„Ako Trampu i Pompeu ne bude suđeno na poštenom sudu za krivično delo ubistva generala Sulejmanija, muslimani će se osvetiti našem mučeniku“, rekao je Raisi u ponedeljak.

Za razliku od američkog naroda, iranska nacija nije i nikada neće zaboraviti ubistvo Kasema Sulejmanija, od strane američke vojske.

Njegova smrt će poslužiti kao pokretačka snaga iza konačnog iranskog programa pravde zasnovane na osveti.

Neko možda neće moći da predvidi vreme, lokaciju ili ishod ovog napora, ali jedno je sigurno – ako pravda bude uskraćena, doći će do osvete.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Vojni ekspert Orlov: Rusija treba da okupi grupu scenarista za snimanje patriotskih filmova! – VIDEO

Na mreži se pojavio trejler novog vojno-patriotskog filma Jevgenija Prigožina, „Najbolji u paklu“. Vojni ekspert …