Borba Info Vesti
Marković je naredio da se na najpogodnijem mestu postavi zaseda, u dužini od jednog kilometra, tako da obuhvati celu kolonu.
Naročito se prepričava slučaj jednog Nemca koji je, misleći da su ga zarobili partizani, izjavio da je komunista
Kolone Nemaca povlačile su se iz Grčke novembra meseca 1944. godine, pored ostalog i preko teritorije 2. kosovskog korpusa kapetana Žike Markovića.
Nemci su išli od Kosovske Mitrovice prema Novom Pazaru, najkraćim drumom, koji je vodio preko planine Rogozne, piše Wikipedia.
Četničke izvidnice javile su kapetanu Markoviću da se ka Rogozni kreće kolona od 60 do 70 konjskih kola, na kojima je sedelo po 10 do 12 vojnika.
Izvidnice su, takođe, uočile da Nemci sa sobom vode 30 do 35 ratnih zarobljenika, koji su pešačili.
Marković je naredio da se na najpogodnijem mestu postavi zaseda, u dužini od jednog kilometra, tako da obuhvati celu kolonu.
Izveštaj Komande grupe armija “E” Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944..
Grupa Marković (Žiivorad Žika, komandant 2. kosovskog korpusa) (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar.
Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata.
Potrebna je opreznost. Trifunović (general Miiroslav Trifunović, četnički komandant Srbije), sa oko 10.000 četnika Račića i Keserovića, uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje.
Pravac marša Foča.
U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova).
U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir.
Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački Vermaht, naročito na odvojene grupe.
Četnik 2. kosovskog korpusa, učesnik borbe, Mladen Maksimović, piše:
– Kada je kolona ušla u zasedu napali smo ih sa svih strana. Najviše smo ih pobili u kolima. Retko ko da je uspeo iz njih da iskoči.
Ostali su se predali. Mi nismo imali ni jednog mrtvog niti ranjenog borca.
U vreme napada zarobljenici su legli na zemlju, tako da ni od njih niko nije stradao.
Među zarobljenicima bilo je 11 Amerikanaca, tri Engleza, dva Rusa, nekoliko Grka i Bugara…
U tovaru ove nemačke kolone bilo je svega i svačega. Opljačkale švabe dosta toga, potovarile i mislile da nose kući ali ni živu glavu nisu odneli.
– Jedan od trojice spašenih Engleza bio je Džon Lodvik, koji je o ovoj borbi, i potonjim događajima, 7. jula 1946. godine u časopisu “Spektator” objavio sledeći članak:
– U novembru 1944. godine, kao nemački zarobljenik, oslobođen sam od četnika pod komandom majora Markovića, blizu Kosovske Mitrovice u Srbiji.
Jednog elitnijeg britanskog oficira, tri vojnika, 11 američkih vazduhoplovaca, 26 Bugara i 380 Rusa oslobodila je ista brigada u istom mesecu…
Ni jedan (Nemac) nije zarobljen, već je neprijatelj ostavio u tronedeljnoj borbi ne manje od 800 mrtvih.
– Dalje, znajući da smo mi Britanci razorni ljudi, Marković nam je po Mihailovićevom naređenju dao slobodne ruke na železničkoj liniji koja vodi na sever ka Kraljevu i više trupnih vozova je bilo izbačeno iz koloseka, a više propusta dignuto u vazduh sa četničkom pomoći.
Stavljeno nam je na raspoloženje dve stotine hiljada Nedićevih dinara, da sa njima dopunimo naše već ionako obilne obroke hrane, ovo opet po Mihailovićevom naređenju.
– U decembru, kada su Nemci otišli, mi, takođe (Amerikanci i Britanci), rekli smo da moramo otići i uhvatili vezu sa Bugarima i bili smo prebačeni do Sofije…
O partizanima se nikad nije čulo u ovoj oblasti, ali usiljenim maršem od Niša oni su je “oslobodili”. Tada su oni počeli napadati Markovića…
– Meštani sela sa Rogozne potvrđuju Lodvikove navode da Nemci nisu zarobljavani, već da su svi likvidirani.
To se smatralo kao osveta za zločine koje je Hitlerova soldateska počinila prethodnih godina, u zloglasnim kaznenim ekspedicijama i odmazdama stotinu za jednoga.
Naročito se prepričava slučaj jednog Nemca koji je, misleći da su ga zarobili partizani, izjavio da je komunista.
“Njega streljajte dvaput”, bile su reči Markovića.
Nemac je nastavio da preklinje, pokazujući sliku žene i troje dece, na šta ga je Marković podsetio na streljanje srpske dece u Kragujevcu i Kraljevu.
Samo ovaj Nemac je pokopan – leševe ostalih rastrgle su zveri – i to mesto na Rogozni meštani i danas zovu Nemcev grob.
Kurir.rs
