“Sveta žrtva” – Nemačka bez ruskog gasa, na treptaj oka od gašenja fabrika, Holandija ostaje bez plastenika i lala…

Embargo na isporuke ruskog goriva vratiće evropsku ekonomiju 50 godina unazad.

Šef Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je 6. aprila da će Evropska unija pre ili kasnije morati da uvede ograničenja na rusku naftu i gas.

Istovremeno, dan ranije je šef evropske diplomatije Žozep Borel odbacio mogućnost odluke na nivou EU o zabrani uvoza ruskog gasa, pošto je Mađarska obećala da će staviti veto.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Peti paket sankcija Rusiji, najavljen 5. aprila, koji uključuje mere poput zabrane izvoza uglja iz Ruske Federacije i zabrane ulaska ruskih brodova u evropske luke i dalje nije uticao na gas.

Dobacivanje evropskih zvaničnika je razumljivo.

S jedne strane, izvoz gasa i nafte je sada glavni izvor deviznih prihoda u Ruskoj Federaciji, a oni bi želeli da zatvore ovu slavinu.

S druge strane, zemlje EU nisu u stanju da potpuno napuste ruske energente, bez ogromne štete za sebe.

„Sankcije imaju smisla samo ako slabe, one kojima su namenjene, a ne onoga ko ih nameće“, rekao je početkom aprila austrijski kancelar Karl Nehamer.

Međutim, u slučaju dalje eskalacije konfrontacije, ne može se isključiti scenario, u kojem će Evropljani preduzeti korak, koji je poražavajući po privredu.

U slučaju embarga na isporuke gasa iz Rusije, po mišljenju stručnjaka, najviše će stradati industrijska preduzeća Nemačke, Austrije ali i zemalja istočne Evrope.

Problem Nemačke je i to što nema sopstvene LNG terminale, koji bi pomogli da se hitno nadoknade gubici.

Krajem marta Blumberg je, pozivajući se na najveće nemačke industrijske sindikate, pisao da značajan deo nemačkih preduzeća, posebno čeličana, hemijskih i papirnih fabrika, rizikuje da se zatvori u roku od nekoliko nedelja, bez ruske energije.

Organizacije poput IG Metall, IGBCE, IG Bau izjasnile su se protiv energetskih sankcija, jer će ograničenja izazvati ne samo krizu na tržištu rada, već i brzi kolaps industrijskih proizvodnih lanaca u EU sa globalnim posledicama.

Nemački hemijski koncern BASF saopštio je da bi, ukoliko bi se isporuke gasa prepolovile, morala biti zatvorena najveća hemijska fabrika na svetu u Ludvigshafenu, koja zapošljava oko 40.000 ljudi.

Čak i u slučaju delimičnog smanjenja uvoza gasa, proizvodnja mnogih važnih proizvoda moraće da se ograniči.

Industrije u blizini onih, koje najviše zavise od gasa takođe će patiti.

Lamija Mesari-Beker, koja savetuje nemačku vladu o pitanjima izgradnje i energetike, rekla je da će skoro pola miliona radnih mesta biti pogođeno u građevinskoj industriji, koja se oslanja na hemikalije, čelik i cement.

Predstavnici nemačke automobilske industrije takođe strahuju od poremećaja u isporuci ruskog gasa i upozoravaju da bi takav scenario naneo ogromnu štetu industriji, koja obezbeđuje posao za skoro 800 hiljada ljudi, piše Suddeutsche Zeitung.

Gas u proizvodnji automobila koristi se ne samo za rad fabrika, već i za stvaranje niza komponenti.

Evropska asocijacija za obojene metale Eurometauk je sredinom marta izvestila da preduzeća aluminijumske industrije u zemljama EU rade „na pola obrta“ zbog povećanja tarifa, a menadžment Jacob Delafona, velikog proizvođača keramike za domaćinstvo, je poslao osoblje na prinudnom odsustvu iz istog razloga.

Vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost (NESF), viši istraživač na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije Stanislav Mitrahovič rekao je za SP da, iako je prva „žrtva“ odbijanja gasa hemijska industrija, cela ekonomija EU će patiti.

— Hemijska industrija zavisi od gasa na mnogo načina, a najočigledniji su azotna đubriva.

Ako cena prirodnog gasa naglo poraste, kompanija će ili morati da obustavi rad ili da poveća cenu useva uzgajanog sa ovim đubrivima.

Nakon toga, moraćete da povećate cenu svih prehrambenih proizvoda.

To, naravno, može privući podršku nekoga, poput nemačkog ministra poljoprivrede, koji je rekao da će povećanje cena spasiti životinje.

Ali nisam siguran da će takve ideje dobiti odobravanje izvan centralne izborne jedinice Zelene stranke.

Pogotovo na pozadini poskupljenja komunalnih stanova i gubitka posla.

Već u poslednjih pola godine smanjeno je 40 odsto proizvodnje đubriva u Evropi zbog energetske krize izazvane sumnjivim regulatornim odlukama rukovodstva EU.

U slučaju jednokratnog embarga na isporuku ruskog gasa, biće moguće reći zbogom, ovoj vrsti industrije. Ali ovo je samo vrh ledenog brega.

Proizvodnja aluminijuma i cinka je takođe smanjena za 40%.

Cela metalurgija je u velikoj meri na prirodnom gasu, a alternativa zavisna od njega može se naći tek na horizontu od nekoliko godina.

Istovremeno, neprihvatljiva je i alternativa u vidu nafte i uglja, pošto EU već planira da uvede ograničenja u isporuci ruskog uglja i neće širiti svoju zavisnost od naftnih derivata.

Reč je o svim sektorima privrede, jer je gas potreban u toliko procesa, uzmimo na primer dizel.

Da biste ga proizveli, potreban vam je prirodni gas, iz kojeg se dobija vodonik, kojim uklanjate sumpor iz dizela.

Pre nekoliko nedelja stručnjaci su već upozoravali na mogućnost dizel krize u Evropi.

Svaki proizvod, koji uđe na tržište, čak i građevinski materijal, čak i banane, pokreću automobili na dizel.

Rast cena i nestašice biće ogroman doprinos inflaciji, a da ne govorimo o problemima logističkih kompanija.

„SP“: – Odnosno, jedan broj industrija zaista može da stane?

– Čini mi se da nije sasvim korektno postavljati pitanje: „Šta će biti sa evropskom industrijom, ako odbije ruski gas?“

Bolje pitanje je: „Šta će biti sa evropskom industrijom, koja je već napustila ruski ugalj i potencijalno naftne derivate, ako odustane od gasa?“

Uostalom i Rusija može da podigne ulog, a onda će Evropa morati da živi istovremeno bez ruske nafte, naftnih derivata, gasa i uglja.

Sve ovo se koristi ne samo u industriji, već i u javnim komunalnim delatnostima i elektroprivredi.

Na primer, u Francuskoj se, ozbiljno, lož ulje koristi za proizvodnju električne energije.

Takve stvari se praktikuju u progresivnoj Švedskoj. Biće veoma teško, odmah se odreći svega ovoga.

Ako govorimo konkretno o industriji, od gasa najviše zavise hemija, metalurgija i mašinstvo.

Čak i električnim vozilima je potrebno mnogo retkih zemnih metala, pa će i njihova cena porasti.

Ne govorim o komunalijama, koje rastu za desetine odsto.

Možda kada Zapad najavi odbacivanje ruskih resursa, to je oblik psihološkog pritiska.

Ali moramo biti svesni da smo u vrućoj fazi krize i da je u eskalaciji sve moguće.

Konflikt može dostići novi nivo, uključujući i sferu ekonomskih ratova.

„Pre svega, embargo će uticati na zemlje, koje su bliže Rusiji“, objašnjava Aleksandar Zubec, doktor ekonomskih nauka, prorektor Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije. — Što dalje prema Zapadu, ta zavisnost je manja.

Velika Britanija, Portugal, Španija, pa čak i Francuska manje zavise od ruskog gasa ali u istočnoj Evropi, više od polovine snabdevanja dolazi od Rusa.

Ako govorimo o industrijama, pre svega će stradati energetski intenzivne industrije, koje zavise od gasa, kao goriva ili sirovine za proizvodnju.

Ali u stvarnosti će patiti ceo energetski sektor i privreda Evrope, jer će odbijanje ruskog gasa dovesti do poskupljenja sirovina iz drugih zemalja.

To će, pak, dovesti do višestrukog povećanja cena struje.

Već sada vidimo da evropski biznis trpi, zbog rasta cena.

Danas je objavljen indeks raspoloženja nemačke industrije u pogledu porudžbina, koji su naglo pali u poslednjem kvartalu.

Ovo može ukazivati na početak krize u proizvodnji uzrokovane visokim troškovima energije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Amerika počinje da broji milijarde, koje je dala Ukrajini, sad se SAD drže za glavu ali ne svi

Korumpirani Vašington će nastaviti da toleriše ludorije Zelenskog, zahtevajući nove zalihe odbrane. Strpljenje ukrajinskih NATO …