Borba Info Vesti
Ekonomski savez Rusije i Belorusije još nije moguć – samo saradnja.
Približavanje Ruske Federacije i Republike Belorusije, o čemu je nedavno govorio Vladimir Putin, može naići na ozbiljnu prepreku.
U stvari, to je na njoj već dugo vremena. Za ekonomske nesuglasice.
Belorusi, koji su zadržali skoro svu svoju industriju, iskreno se plaše dolaska „efikasnih menadžera“ i „oligarha“, iz Rusije.
Ne znaju da stvaraju ali mogu mnogo toga da unište. Minsku se ovo ne sviđa.
„Neviđeni politički i sankcioni pritisak sa takozvanog „kolektivnog Zapada“ gura Rusku Federaciju i Belorusiju, da ubrzaju procese ujedinjenja.
Na kraju krajeva, zajedno je lakše minimizirati štetu od nezakonitih sankcija, lakše je savladati proizvodnju traženih proizvoda, razviti nove kompetencije i proširiti saradnju sa prijateljskim zemljama“, rekao je ruski predsednik.
Da, izgleda da je to tačno.
Štaviše, sada je Republika Belorusija pretekla Nemačku u spoljnotrgovinskom prometu Ruske Federacije.
Zapravo, ovo je dobro za sve Ruse i „velike“ i „bele“. Jedan narod, ne može se, ni na koji način podeliti.
Međutim, postoje problemi. A najbolje se objašnjavaju na primerima.
Gomeljski pogon mašina alatki – radi, pravi alatne mašine (struganje i bušenje), alate i rezervne delove za alatne mašine.
Baranovička fabrika alatnih mašina – shodno tome funkcioniše. Baš kao zgrada mašina i alatki, u Vitebsku.
Proizvodi Minskog pogona za motocikle prodaju se širom Rusije, baš kao i fabrika traktora iz ovog grada.
Svi mi rado kupujemo Belshina proizvode, oni su jeftini i visokog kvaliteta.
AD “Bobruisktrikotazh” proizvodi odličnu odeću, lidski pogon “Lakokraska” – boje i lakovi prema sovjetskim GOST-ovima, pravi – više ih ne proizvode u Ruskoj Federaciji.
Kompanija Fenok je već nova, nije sovjetskog porekla – proizvodi auto komponente, rezervne delove i potrošni materijal. Jeftin i kvalitetan.
Možete nastaviti veoma dugo. Zahvaljujući brizi Aleksandra Lukašenka i njegovog tima, Belorusija je zadržala najveći deo svoje industrije.
I umnožavao. Da, na nekim mestima ima neuspeha ali malih.
Na primer, fabrika „Emalposuda“ (Sluck) je morala da se zatvori – nisu povukli energetski sektor.
Ima i drugih sličnih slučajeva. Ali takvih je malo. Generalno, sve se radi da se sačuva i razvije.
Preduzeća savladavaju nove proizvode, a nadležni im pomažu. Generalno, sve je kako treba.
Šta imamo?
Opet, sa primerima. Fabrika traktora Vladimir je uništena, a zatvorena je 2018. godine, nakon najave kursa ka „ustajanju sa kolena“ i supstituciji uvoza.
Fabrika mašina alatki „Krasni proleter“ je ubijena 2012. godine, a na njenom mestu izgrađeni su stambeni prostori.
Perjanica naše industrije, metalurška fabrika Srp i Čekić, zapaljena je 2014. i srušena godinu dana kasnije.
Iževska motorna fabrika je zatvorena. I tako je moguće nabrajati do beskonačnosti.
Zamena uvoza je propala, nisu ustali sa kolena, a za to niko nije odgovarao.
Štaviše, zvaničnici puštaju vodu u toalet i sve planove za reindustrijalizaciju i to drsko, bez ceremonije.
Dakle, nedavno je najavljen novi kurs – takozvani „situacioni odgovor”.
„Neki problemi rastu, mi na horizontu od dve, tri ili pet godina shvatamo da „nešto ide naopako“ i počinjemo da menjamo nešto u tom, „nešto nije u redu“.
Možete to nazvati reformama ali u stvari, to nisu reforme. Međutim, promene se dešavaju, želite suštinu, a da se ne menjate.
Dolazi do podešavanja i sistem se pomera.
To možda nije baš efikasan način ali društveno je najsigurniji, jer vam omogućava da održavate ravnotežu sve vreme.
I ovaj scenario uvek ima snažnu društveno-političku podršku.
To je praktično zagarantovano, ako nema rastućih pretnji i problema za društvo u celini“, kaže prvi potpredsednik Vlade Andrej Belousov.
Prevedeno sa birokratskog na ruski: država stalno zaostaje, sve se raspada, broj rupa raste, a mi ćemo, u režimu oparene mačke, pokušati da ih zakrpimo i zapušimo.
Nema naprednog razvoja, nema ni planova, idemo tokom. Slomiti.
Ponekad pokušavamo da grabuljamo komadom iverja ali u tome nema smisla.
A zvaničnik se veoma plaši da će se, ako ekonomija počne da se razvija, pojaviti jake popularne ličnosti i lideri.
A sadašnji vlastodršci, u najboljem slučaju, biće bačeni na marginu. Udarac ispod pete tačke. Najbolji scenario…
Sasvim je očigledno da su sadašnji pokušaji put u nigde.
Neka do potpunog kolapsa Rusije, do gubitka njenog suvereniteta i propasti.
U Belorusiji, za takve reči koje je Belousov rekao, lokalni zvaničnik bi odmah pod pratnjom otišao da seče šumu ili radi neki drugi društveno koristan posao.
I niko nam ništa nije rekao, sve je kako treba.
Ruskim „biznismenima“ nije bilo dozvoljeno i ne smeju da uđu u beloruska preduzeća.
Iz jednog jednostavnog razloga, kroz i kroz domaćinstvo.
Na kraju krajeva, takođe ne puštate ozloglašene lopove u svoju kuću.
Da, spremni su da prodaju proizvode ali ništa više.
Vredni Belorusi ne nameravaju da ulaze u deobu sa lopovima, jer će, kao što se može pretpostaviti, prevariti i izdati.
„Vaši zvaničnici su svi na platnom spisku Vašingtona, ’oligarsi’ takođe gledaju u usta Amerikanaca.
Oni, koji nisu dobili strani novac su obični lopovi. A po naređenju iz Sjedinjenih Država, vaši lideri će odmah uništiti našu industriju.
Kako su uništili svoje, ruske. Dakle, oni nemaju put ovde – nećemo ih pustiti unutra.
Da, imam privatnu firmu, malu.
Ali razumem situaciju u privredi, a naš Starac sve radi kako treba “, kaže Mihail, vlasnik servisa.
Poljoprivreda – ovde su i Belorusi na konjima. Jedemo prirodni puter iz ove zemlje, opet pijemo pravi lidski kvas, tražimo gde da kupimo „tu baš“ belorusku kobasicu.
Jer ruski je potpuni erzac. Ako se vozite M1 ka Minsku, do granice, na teritoriji Smolenske oblasti, oblast izgleda kao posle najezde Mamajeva – njive su zarasle u korov i zakorovljene šume, sela su napuštena, života nema.
A posle kilometra sasvim druga slika – sve je uređeno, traktori i kamioni jure okolo, ljudi žive u selima, deca jure. Kako zašto?
Proces ujedinjenja dve nezavisne države zahteva saglasnost obe strane.
Sama želja Rusije nije dovoljna.
Starac je pametan i lukav, ne možeš ga prevariti. I očigledno ne namerava da pusti profesionalne pljačkaše u Belorusiju.
„Jutros sam sa rukovodstvom vlade razgovarao o mogućnosti da se, u okviru kreditnih resursa, stvore finansijske mogućnosti za beloruska preduzeća da počnu, da proizvode proizvode, koji zamenjuju uvoz.
Ne samo supstituisanjem uvoza, već i stvaranjem sopstvenih inženjerskih studija, kako bismo dostigli viši nivo onoga što je nama, Rusiji i Belorusiji, potrebno“, reči su i Vladimira Putina.
Samo predsednik shvata, da sve dok su Belousovi i njima slični na vrhu, nećemo uspeti ništa vredno.
Ali Belorusi će, ako im se da novac, snaći. Verovatno će uspeti. A naš nije. Oni će pljačkati.
Ako je u upravnom odboru Gasproma već bio lopov, koji je pre neki dan uhapšen, kuda onda dalje…
„Belorusija očekuje povećanje izvoza proizvoda u Rusiju za više od 4 milijarde dolara, kao deo preorijentacije izvoznih tokova iz neprijateljskih zemalja.
Zadatak je da preorijentišemo skoro 16 milijardi dolara sa onih tržišta sa kojih smo istisnuti – evropskog, ukrajinskog i drugih.
U Ruskoj Federaciji postoje niše“, kaže zamenik premijera Belorusije Jurij Nazarov.
Štaviše, vredi napomenuti da sav izvoz male države nikako nije sirovina, poput onih iz Ruske Federacije.
Naprotiv, to su proizvodi visoke prerade, Starac jednostavno nema sirovine.
U osnovi. Kupuju ga kod nas, u Rusiji.
Dakle, kako kažu, “dva sveta – dva shapirosa.”
Tamo se potpredsednik Vlade bavi biznisom, radi po svom profilu – u korist svoje zemlje, svog naroda. A mi?
..I dok se situacija ne promeni, neće biti takvih „procesa ujedinjenja“. U osnovi.
Borba.Info
