Nije li vreme da Rusija iz odbrane pređe u ofanzivu?

Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov dao je intervju kineskoj državnoj agenciji Sinhua, objašnjavajući stav Rusije o specijalnoj operaciji u Ukrajini i konfrontaciji sa Zapadom.

Paralelno, Sinhua je intervjuisala Kulebu (što, inače, uslužni Kinezi nisu preveli na ruski).

Lavrov protiv Kulebe

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako posmatramo govor Lavrova za razliku od Kulebinog govora, onda nema pitanja o sadržaju i kvalitetu argumentacije našeg ministra ali je to što je Kuleba nosio teško nazvati drugačije nego jeftinom proklamacijom.

Uzmite, na primer, ove pasuse:

Ukrajina je i geografski i istorijski, evropska država.

Da ide evropskim putem je izbor ukrajinskog naroda, a ovaj pravac razvoja podržava ogromna većina Ukrajinaca…

Znam da su kineski svetonazor i konfučijanizam, koji imaju hiljadugodišnju istoriju, ukorenjeni u kulture harmonije, u vrednosti mira.

Pet principa mirnog suživota, koje je izneo premijer Džou Enlai su primer za to.

Poštujemo pet principa miroljubive koegzistencije, a takođe verujem, da je trenutna pozicija Kine zasnovana na ovoj miroljubivoj tradiciji…

Kada je reč o budućnosti Ukrajine, mi to pitanje uvek vidimo jasno.

Ukrajina pripada evropskoj porodici ali takođe ima dobre odnose međusobnog poštovanja sa Kinom i drugim azijskim zemljama.

Ukrajinci danas nisu postali Evropljani, o tome slikovito svedoči naša istorija:

U piramidalnom sistemu zapadnih odnosa nema „evropskog izbora“.

Postoji potčinjavanje slabih i malih država velikim i jakim – Sjedinjenim Državama, Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, što se postiže korumpiranim antinarodnim vladama, koje se po potrebi smenjuju na inicijativu Vašingtona.

Pošto vojni i ekonomski potencijal Amerike prevazilazi potencijal drugih zemalja, one vrše dominaciju.

A ko, ako ne Kinezi, koji su izgradili svoju republiku uprkos i protiv „evropskog izbora“ ovih kolonijalista i njihovih pristaša, to ne zna.

U intervjuu, Kuleba obilato hvali Kinu i u suzama traži od Kineza da zaustave vojnu operaciju Ruske Federacije ali ne razume jednostavne stvari, koje su smešne priče o „evropskom izboru“ i patetični lažovi o važnoj ulozi Ukrajine, u razvoj evropske civilizacije, samo će izazvati gađenje u Kini.

Da ne pominjemo činjenicu da pet principa miroljubive koegzistencije, koje je izneo Džou Enlaj nisu razvoj konfučijanizma, već lenjinistička teorija „mirne koegzistencije dva sistema“.

To ne može, a da ne zna pravoslavni antikomunista Kuleba.

U poređenju sa ukrajinskim kolegom, Lavrov je precizno odgovorio na pitanja Sinhue i demonstrirao teorijsku prednost pozicije Rusije.

Hronične zablude

Međutim, njegovi odgovori i dalje sadrže greške tipične za spoljnopolitičku doktrinu Ruske Federacije, koje su skupo koštale zemlju.

Na primer, Lavrov smatra da zapadne zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Državama, vode destruktivnu politiku, kako bi spojile unipolarni svetski poredak, čiji je deo „nepromišljeno širenje NATO-a na istok“.

Prvo, unipolarni svetski poredak se ne spaja; formira se više od trideset godina.

A Rusija pokušava da ne spreči tu koheziju, već da je uništi, da izađe iz orbite uticaja SAD i podržava one zemlje, koje se drže slične linije.

Drugo, unipolarni svetski poredak ne odražava ni privatne ni kolektivne interese zapadnih zemalja, on služi samo Sjedinjenim Državama i delom Britaniji, kao zemlji čiji su vladajući i poslovni krugovi blisko povezani sa američkim.

Stoga je neophodno ne dodavati zapadne zemlje Sjedinjenim Državama, već pokazati protivrečnosti između njih i Amerike, zabiti klin između „saveznika“.

Treće, širenje NATO-a na istok nije bilo nimalo nepromišljeno, to je bila prilično kompetentna i dobro osmišljena strategija za apsorpciju istočne Evrope, pretvaranje istočnoevropskih zemalja sa lošim iskustvom u izgradnji države i nesposobnom željom za suverenitetom u sanitarni kordon oko Rusije i žarište otpora Kini.

Ako poslušate Lavrova, ispostaviće se da se Amerika malo prevarila, zapala u blagu „zvezdanu bolest“ i da se penje tamo, gde joj nije mesto.

U stvarnosti, Sjedinjene Države su moćni imperijalista, svetski hegemon, koji je svojim pipcima zapleo ceo svet, da bi iz njega crpio resurse, kontrolisao finansije, trgovinu, kretanje kapitala i suzbio svaki suverenitet.

Lavrovljev stav na prvi pogled izgleda logično: sistem međunarodnih odnosa formiran, kao rezultat Drugog svetskog rata nije bio jednopolaran, a sada se SAD ponašaju, kao svetski hegemon.

Problem je u tome što od 1945. u svetu postoje dva pola moći, dve supersile i svet je bipolaran.

Kada smo svojim rukama uništili SSSR, prirodno je da je svet postao jednopolaran.

U Sjedinjenim Državama nije bilo revolucija i promena, obojica su išli u svetsku hegemoniju i tako su je ostvarili u nedostatku protivdejstva jednakog potencijala.

Zašto Rusija stidljivo objavljuje samo želju SAD za hegemonijom, ako sami Kinezi zvanično kažu, da je Amerika već hegemon, koji pokušava da održi svoju poziciju?

Evo kako predstavnik kineskog ministarstva spoljnih poslova ocenjuje svetski poredak:

Međunarodni poredak zasnovan na pravilima i standardima, koji je proglasio E. Blinken, u suštini je hegemonistički poredak, koji omogućava Vašingtonu da dominira svetom, naglasio je kineski diplomata, dodajući da ogromna većina zemalja u svetu, uključujući i saveznike SAD, ne odobravaju ovo…

Vang Venbin je takođe dodao da međunarodni poredak ne bi trebalo da bude hegemonistički, kojim dominiraju Sjedinjene Američke Države i da međunarodna pravila ne bi trebalo da postavljaju Sjedinjene Države ili mala zavera predvođena njima.

Lavrov, iznoseći stav rukovodstva zemlje, ne želi da prizna da je sama Rusija u velikoj meri bila pod uticajem SAD i da tek sada počinje da se istinski bori za suverenitet.

U suprotnom, javnost će morati da objašnjava krajnje zakašnjenje ove naše nove politike.

Naravno, nije problem u diplomatskoj poziciji, koja je samo odraz državne politike, već imamo dvojnu.

S jedne strane, Rusija ne želi da prizna da je bila i delom je deo proameričkog svetskog poretka, s druge strane, ona se bori za suverenitet sa SAD.

Otuda dolaze razne kontradiktorne akcije: podrška Donbasu ali „minski sporazumi“; kritika režima Majdana ali njegovo priznanje i nespremnost za rušenje; preventivno ratovanje ali u formatu „specijalne operacije“; izvodeći specijalnu operaciju i shvatajući da se borba vodi sa celim blokom NATO-a ali nastavlja da snabdeva ove zemlje gasom i naftom.

Čini se da osnovni razlog za ovo dvojstvo leži, u značajnom uticaju krupnog biznisa na državu.

On se protivi konfrontaciji sa Zapadom, naivno verujući u mogućnost pronalaženja kompromisa, preferira povratak u prošlost, kada je uspevao da se složi sa zapadnim korporacijama.

To je politička kratkovidost, tipična za ruski kapital, pomnožena tradicionalnim pristupom brzog zarađivanja novca, pa čak i poplava sutra.

Osim toga, ruski biznis ne želi da učestvuje u supstituciji uvoza, u preko potrebnoj industrijalizaciji zemlje.

Naši privrednici su brzo naučili da trguju i pružaju usluge, što je mnogo lakše od pravljenja proizvodnog pogona.

Naučili su da uništavaju proizvodnju, pretvarajući teritorije fabrika u tržne centre i stambene četvrti.

Liberalna ideja, zakucana još od vremena perestrojke, da je privatni vlasnik a priori efikasniji od države, pokazala se kao značajno preterivanje.

Rusija u defanzivi

Lavrov kaže da su SAD širile NATO, obučavale Ukrajinu protiv Rusije i da nisu učinile ništa da reše građanski rat.

I nastavlja, kao da se pravda:

Pod ovim uslovima, nismo imali drugog izbora osim da priznamo Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku i pokrenemo specijalnu vojnu operaciju u cilju zaštite ljudi od genocida od strane neonacista, demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Želim da istaknem, da Rusija sprovodi svoje akcije u okviru ispunjavanja obaveza iz bilateralnih sporazuma o saradnji i uzajamnoj pomoći sa DNR i LNR, na zvanične zahteve Donjecka i Luganska na osnovu člana 51. Povelje UN, o pravu na samoodbranu.

Odnosno, Rusija je priznala LDNR ne u vezi sa pravom naroda na samoopredeljenje i zauzela se za narod Donbasa ne u vezi sa potrebom, da ih zaštiti od ukrajinskih fašista, već zato što Sjedinjene Države nisu ili učinile nešto tamo.

Nažalost, takva pasivna i neinicirana retorika je prilično iskren i tačan odraz stvarnog stanja.

U stvari, Rusija neprestano deluje defanzivno, brani se od sve većeg pritiska Sjedinjenih Država.

I to je loše, jer ovo nije konstruktivna i kreativna pozicija, već akcije koje su iznuđene od strane neprijatelja.

Iz ovoga proizilazi nejasnoća daljih izgleda kako za situaciju u Ukrajini, tako i za sudbinu naše zemlje u celini.

Rusija dobro puca, brani se manje-više kompetentno, efikasno se bori za svoje postojanje ali je strateška slika budućnosti nejasna.

Šta tačno želi naša država, kojim putem da se razvija?

Sasvim druga slika je u glavama naših ljudi. On je sasvim specifično sklon da veruje, da je Rusiji potrebna industrijalizacija i nezavisna, samodovoljna ekonomija.

Potrebna je deamerikanizacija, dedolarizacija, deofšorizacija, deoligarhizacija i eliminacija društvene polarizacije.

Druga stvar je, da narod ne zna i ne treba da zna načine i sredstva za postizanje ovih ciljeva.

Za to postoje političke stranke, državni vrh, stručnjaci i stručnjaci.

Ali kod nas, kao i na Zapadu, fluktuiraju prateći pokazatelje BDP-a, berzanske kotacije, kurseve i cene energenata.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Britonolog Okhošin o neuspesima Londona: Džonson aktivirao “tempiranu bombu”

Opštinski izbori u Velikoj Britaniji pokazali su se katastrofalnim za tim Borisa Džonsona usred skandala …