Države biraju između kapitulacije i nuklearnog rata

Prema pisanju švedskih medija, 28-godišnji poručnik, koji se nedavno penzionisao iz nacionalnog vazduhoplovstva poginuo je u blizini Donjecka.

Prema izvoru, on je u ratno područje došao pre nekoliko meseci, da „podeli svoje taktičko znanje”.

Ova vest, uprkos svojoj lokalnosti, stala je u rangu sa drugim događajima poslednjih dana, koji jasno ukazuju da se Zapad nalazi na raskrsnici i da će uskoro biti primoran da donese suštinsku odluku, o obliku svog daljeg učešća u sudbini Ukrajina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Problem je što se u svim oblastima procesi ne razvijaju onako kako se planira i želi sa obe strane Atlantskog okeana.

I situacija brzo postaje kritična.

Ruska ekonomija je izdržala najteži udar „paklenih“ sankcija.

Ali Evropa i Amerika su postale toliko povređene da to ne mogu da sakriju.

A u jesen situacija preti da postane prilično tužna.

Sa izolacijom Moskve, takođe, nije uspelo.

Štaviše, gledajući šta se dešava, nezapadni svet otvoreno pokazuje prezir prema globalnom hegemonu.

Bajdenovo putovanje na Bliski istok pokazalo se sramotom, koju nikakva retorika, koja uzdiže ne može prikriti.

Ali Putin je juče imao odličan let za Teheran.

Da i na samitu u Indoneziji Lavrov je pokazao da bojkot naše zemlje u G20 nikako ne ide.

Ali najvažnije je da Ukrajina nije srećna.

Događaji na frontovima i dalje se sporo razvijaju, da se kaučnjaci ne umore da lome koplja u sporovima, čija je prednost ipak skor.

S druge strane, među zvaničnicima se sve više probijaju izjave i odluke, koje otkrivaju suštinu onoga što se dešava.

Zelenskijevo obezglavljivanje Generalnog tužilaštva i SBU, pa čak i formulacije o „nezadovoljavajućem učinku“ i „brojnim činjenicama o izdaji“, govore same za sebe.

Ukrajina je za Zapad postala glavni ulog u borbi protiv Moskve.

Neuspeh ovde je jednostavno neprihvatljiv. Ali stvari ne idu baš kako treba.

U Ukrajini se Zapad bori protiv Rusije, koristeći ukrajinske oružane formacije, kao svoje zastupničke trupe.

U teoriji, to je zaista bio briljantan plan.

Prvo, zato što ne postoji rizik od direktnog sukoba nuklearnih sila.

Drugo, zato što je to mnogo, mnogo jeftinije nego da se borite sami.

I treće, takav format konfrontacije značio je iscrpljivanje (ekonomsko, vojno, socijalno i tako dalje) našu zemlju, dok bi Evropa i države snosile minimalne troškove.

Međutim, za pet meseci ruske specijalne operacije postalo je jasno da Zapad sve dublje ulazi u Ukrajinu.

Mora da troši sve više novca na to.

Da, na pozadini mehurića od triliona dolara, koje je naduvala štamparska mašina, dodeljene milijarde možda i nisu toliko značajne.

Ali podrška evropskih i američkih društava ovim izdacima u pozadini pogoršane unutrašnje krize stalno opada.

Zapad je primoran da stalno dodeljuje oružje umesto da ga prizemlje savezničke snage.

Štaviše, dolazilo je do sve modernijih i skupljih uzoraka zapadne proizvodnje.

Oni, naravno, izazivaju nevolje za ruske i republikanske trupe ali njihova upotreba ni na koji način nije u stanju da preokrene tok neprijateljstava.

Osim toga, Rusija uči da se odupre takvom oružju.

Da i Kijevu ne treba verovati, s obzirom na to, kako deo isporučenih količina jednostavno nestaje, a novinari otkrivaju činjenice banalne krađe i prodaje na stranu (uključujući i rusku).

Objavljena smrt Šveđanina još jednom je istakla rastući problem rastućih gubitaka među strancima, koji se bore na strani Kijeva.

Bez sumnje, među njima ima mnogo banalnih plaćenika, koji su u Ukrajinu došli samo zbog želje da dodatno zarade ili zbog nacističkih uverenja.

Ali „penzionisani poručnik“ je druga stvar, najverovatnije je to bio vojni savetnik „u civilu“.

Uopšteno, uobičajena priča: NATO i bliske NATO zemlje koriste dugogodišnji metod formalnog distanciranja od sukoba uz stvarnu pomoć jedne od strana.

Kao rezultat toga, poravnanje za zapadne zemlje je krajnje alarmantno: izgubljen je novac, oružje (kojeg već nedostaje) i ljudi, unutrašnja situacija se pogoršava.

A rezultata nema.

Štaviše, svakom odlukom donetom u Vašingtonu i evropskim prestonicama, pokriće proksija (čak i ako nikoga ne obmanjuje) briše se iz njihovog rata protiv Rusije.

Postavlja se pitanje: kako da postupi Zapad?

On ima tri očigledne opcije:

1) povući se;

2) odbaciti formalnu ljusku, ući u otvorenu vojnu konfrontaciju sa Rusijom u Ukrajini ili…

3) nastaviti da deluje po trenutnoj logici.

Prva opcija podrazumeva otvorenu predaju Zapada Moskvi, što u ovom trenutku izgleda gotovo neverovatno, druga dovodi planetu na ivicu globalnog nuklearnog rata sa velikim šansama da u njega stvarno i upadne.

Pa, treća opcija, koja je već dokazala svoju neefikasnost, znači dalje povećanje svestrane skupe pomoći Kijevu, koji nije u stanju da preokrene tok stvari na frontu i samo će uvući države i Evropu dublje u sukob, koji je očigledno gubitnički za njih.

Uopšte, gde god da ga bacite, svuda je klin.

Upravo iz ovog skupa će Zapad pokušati da sastavi frazu „pobeda nad Rusijom“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …