Putinov šah-mat na Bliskom istoku – VIDEO

Proteklih sedam dana bili su jedan od najprometnijih za svetsku i bliskoistočnu politiku, poslednjih godina.

Razlog je jednostavan: Vladimir Putin i Džo Bajden posetili su regionalne centre moći, između kojih postoje čitavi kompleksi problema i protivrečnosti.

Ruski lider je posetio Iran, a Saudijska Arabija je postala krajnja destinacija putovanja američkog predsednika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukratko, rezultati diplomatske konfrontacije, koja se odvijala pred očima celog sveta mogu se izraziti u dva videa:

Prva situacija.

Protokolarna služba američkog predsednika morala je da ide na takve trikove da predsednik ne bude optužen da se rukuje sa nekim, koga je donedavno nazivao, gotovo ubicom.

Reci, “dakle, pesnica se odbila.”

Ovo je dva.

Ali naravno, oni ne prenose svu dubinu razlika između ova dva putovanja.

Zbog toga ćemo ih detaljnije razmotriti.

Jučerašnji put Vladimira Putina bio je sažet ali ništa manje intenzivan događaj – za jedan dan se sastao sa iranskim Rahbarom, ajatolahom Alijem Hamneijem, predsednikom Islamske Republike Ibrahimom Raisijem i njegovim turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Razgovarano je o čitavom spektru važnih regionalnih i globalnih problema: od pretnje glađu, do rešavanja sirijske krize.

Ključna tačka sastanka bio je posebno pomenuti paragraf završnog saopštenja, u kojem se navodi da strane priznaju i podržavaju suverenitet Damaska.

Ono što je posebno važno: učesnici su jednoglasni, da SAD moraju napustiti Trans-Eufrat.

Ove teritorije kontrolišu Kurdi i upravo tamo američke kompanije vade naftu – još jedan pozdrav Beloj kući i njenoj borbi protiv poskupljenja goriva.

Pitanje sprovođenja turske specijalne operacije protiv Kurda na severu zemlje ostaje otvoreno.

Erdogan je izrazio nadu da će Moskva i Teheran podržati akcije Ankare ali lideri Rusije i Irana to nisu komentarisali.

Iako je nagoveštaj u frazi o „stvarnim pretnjama kriminala, ekstremizma, separatizma“, teško da je prošao nezapaženo.

Istovremeno, lideri tri zemlje uspeli su da podele svoje stavove o pitanjima bilateralnih odnosa.

Sa Iranom se razgovaralo o ambicioznim infrastrukturnim projektima, uključujući rutu sever-jug, koja podrazumeva stvaranje velikog kopnenog transportnog koridora od Rusije, do Persijskog zaliva i Indije.

Osim toga, Moskva i Teheran nameravaju da dodatno ojačaju integracione procese – samo u proteklih šest meseci trgovina između zemalja porasla je za 40 odsto.

Ruski lider je sa turskim kolegom razgovarao o problemu izvoza žitarica.

Putin je nagovestio da je njen izvoz sa teritorije Ukrajine moguć samo ako se ukinu sankcije na isporuku iz Rusije, a Zapad još nije izrazio svoje primedbe na to, rekao je on.

Jučerašnji događaji u Teheranu bili su rečit odgovor na prošlonedeljnu turneju američkog predsednika po Bliskom istoku.

Svrha posete Džoa Bajdena bila je otprilike sledeća: dogovoriti rešenje arapsko-izraelske konfrontacije i pod tim sosom zaoštriti situaciju u ionako teškim odnosima između Saudijske Arabije i Irana ali je najvažnije da se naterati Rijad da poveća proizvodnju nafte i snabdevanje gorivom Sjedinjenim Državama.

Bajden ne samo da nije uspeo da izvrši zadatak koji je pred njim, poseta se jednostavno može nazvati sramotnom.

O tome, kako su se pregovori odvijali iza zatvorenih vrata, stranke govore gotovo suprotne stvari.

Bajden insistira da je imenovao Mohameda bin Salmana, kao odgovornog za ubistvo Džamala Kašogija.

U Rijadu, međutim, tvrde da su se događaji razvijali, najblaže rečeno, nešto drugačije.

Prema rečima saudijskog državnog ministra spoljnih poslova Adela al-Džubeira, američki lider je ubistvo novinara nazvao problemom, na šta je dobio odgovor da je zločin istražen, a odgovorni kažnjeni.

Nakon toga, razgovor je prešao na drugu temu.

Istovremeno, sam Mohamed bin Salman bukvalno je zamerio Vašingtonu, zbog pokušaja da nametne svoje vrednosti raznim zemljama širom sveta i nepoštivanja tradicije njihovih partnera.

„Ako Sjedinjene Države žele da zemlje dele svoje vrednosti sto posto, onda će samo zemlje NATO-a ostati sa njima“, rekao je on.

Pa, zapadna trgovina dragocenostima odavno nikoga ne iznenađuje, u ovoj epizodi je prilično zabavljena indikativnom apsurdnošću pokušaja američke administracije da Bajdena sedi na dve stolice – on pada sa obe.

Putovanje nije donelo očekivani pad cena gasa, zbog čega demokrate rizikuju da izgube međuizbore u novembru, a i sam Bajden je pred opozivom.

Saudijska Arabija je istakla da je spremna da podigne proizvodnju na 13 miliona barela dnevno – sada je ta cifra nešto veća od 10,5 miliona – jer je to granica trenutnih kapaciteta kraljevine.

Istovremeno, u maju je rečeno da se takve brojke mogu postići tek do 2027.

Štaviše, Rijad nije krio da ostaje lojalan sporazumu OPEK+ i da će svako povećanje kvota biti koordinisano sa njegovim učesnicima u početkom avgusta, uključujući Rusiju.

I ovde bih želeo da skrenem pažnju na jedan mali ali veoma upečatljiv detalj.

Čim je završen prvi Bajdenov sastanak sa Mohamedom bin Salmanom, u Moskvi su se, na inicijativu Rijada, sastali specijalni predstavnik ruskog predsednika za Bliski istok i Afriku, zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov i ambasador Saudijske Arabije Abdulrahman Al Ahmed.

U kratkoj poruci na sajtu ministarstva se navodi da su strane sinhronizovale sagledavanje prioritetnih pitanja daljeg razvoja rusko-saudijskih tradicionalno prijateljskih odnosa.

I teško je poverovati u slučajnost takvih slučajnosti.

Takvo obilje tema i važnih pitanja na dnevnom redu otkriva razlike u pristupima Moskve i Vašingtona Bliskom istoku.

Sam Bajden je izjavio da SAD nisu spremne da odu odavde da Rusija i Kina ne popune vakuum.

Ako od ove fraze odbacite arogantno-diplomatski nalet, onda to znači otprilike ovako: „Aboridžini, nećemo nikome popustiti, a nameravamo, kao i ranije, da se rešimo vas“.

U Kremlju i na Smolenskom trgu, zauzvrat, razumeju sve suptilnosti bliskoistočnih protivrečnosti i sa juvelirskom preciznošću traže i pronalaze kompromise, koji bi odgovarali ne samo Moskvi, već i glavnim igračima u regionu.

Time Rusija jasno daje do znanja: ona je ovde dugo vremena.

A na Bliskom istoku odlično razumeli, ko im donosi mir, a ko mač.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …