Tenzije eskaliraju, dok SAD ispituju kineske crvene linije – Kina i SAD na ivici rata?

Tenzije eskaliraju oko Tajvana, dok SAD ispituju kineske crvene linije.

Reakcija Pekinga na moguću posetu predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu bila je izuzetno oštra.

„Kina snažno apeluje na Sjedinjene Države da se striktno pridržavaju principa Jedne Kine i tri zajednička američko-kineska saopštenja, da ne organizuju posetu predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, da prekinu sve zvanične kontakte sa Tajvanom i da prestane sa stvaranjem tenzija u Tajvanskom moreuzu“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan – ističući da „svaki sastanak američkih političara i tajvanskih zvaničnika stvara „više faktora napetosti u regionu“ (Podsetimo da je Tajvan pravno provincija NR Kina ali je u stvari otrgnuta od nje i nalazi se pod protektoratom SAD) plašeći se pravog sudara, konkretnim koracima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, na sastanku sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, rekao da američke vlasti ne bi trebalo da potcene rešenost kineskog naroda da zaštiti državni suverenitet i teritorijalni integritet Kine.

Nedavno, u junu, kineski ministar odbrane Vei Fenghe je čvrsto uverio Sjedinjene Države, da ako se neko usudi da odvoji Tajvan od Kine, „NR Kina će se boriti do kraja, bez obzira na cenu“.

Vei je istovremeno rekao da je cilj mirno ujedinjenje ostrva i kopna, što je „najveća želja kineskog naroda”.

Ipak, Amerikanci ne prestaju da organizuju provokacije.

Prethodna demonstrativna poseta grupe američkih kongresmena Tajvanu prošle godine izazvala je veoma oštru reakciju Pekinga.

Kineske diplomatske demarše pratila je serija vojnih vežbi kineske narodne oslobodilačke armije, kod obale pobunjenog ostrva.

Tada su po prvi put diplomate, vojnici i stručnjaci ozbiljno počeli da govore o vojnom sukobu, oko Tajvana.

Očigledno, pošto je sada uvideo pravu opasnost od oružanog sukoba, Vašington se malo povukao.

Predsednik Bajden je rekao da Pelosijeva poseta, “nije najbolja ideja”.

U SAD su počeli da govore o tome da će Kina, kako bi sprečila posetu predsednika Predstavničkog doma, biti spremna da uvede zonu zabrane letova iznad Tajvana.

Šef CIA Vilijam Berns upozorio je: „Verujemo da nije pitanje da li kineske vlasti odlučuju da koriste silu da kontrolišu Tajvan, već kako i kada to čine.

Ovde Burns očigledno iskrivljuje.

Kina na svim nivoima izjavljuje da se neće boriti sa svojom braćom na drugoj strani Tajvanskog moreuza.

To može biti izazvano samo proglašenjem nezavisnosti ostrva ili nekim drugim provokacijama, koje mogu da izvrše SAD i njeni štićenici na Tajvanu.

Uopšteno govoreći, Tajvan postaje kontrolna tačka napetosti u Aziji, predmet stalnih provokacija i poluga uticaja na Kinu.

Cinizam Vašingtona oko Tajvana veoma podseća na Ukrajinu.

S jedne strane, Amerikanci na svim nivoima uveravaju da se pridržavaju principa „jedne Kine“, odnosno da Tajvan smatraju sastavnim delom NR Kine.

To je ono što se američki predsednik Bajden stalno zaklinje tokom pregovora sa svojim kineskim kolegom Si Đinpingom.

S druge strane, Vašington organizuje posete visokih funkcionera, aktivno podstiče tajvanske vlasti na samoopredeljenje, zapravo na separatizam i upumpava oružje u Tajvan.

SAD su upravo objavile novi ugovor o oružju od 108 miliona dolara za tajvanski režim.

To će, prema Vašingtonu, „povećati bezbednost primaoca” i „doprineti političkoj stabilnosti, vojnoj ravnoteži, ekonomiji i napretku u regionu”.

SAD stvaraju regionalne vojne blokove u Aziji protiv Kine, proširuju zalihe oružja, spremajući se da se indirektno suprotstave Kini u mogućem sukobu, koji Vašington planira da isprovocira oko Tajvana.

Dolazi do toga da je predsednik Bajden najavio spremnost da pruži direktnu vojnu pomoć Tajvanu ako bude potrebno.

Iako, najverovatnije, govorimo o ratu do poslednjeg Tajvanca.

Na Zapadu se već pojavljuju studije vojnih stručnjaka koji predviđaju scenarije razvoja događaja, upoređuju borbenu moć Kine i SAD.

A štampa sve više piše o mogućem ratu oko Tajvana, u koji će biti uvučene SAD.

U stvari, Peking neće da napadne Tajvan, a kamoli da uvuče Vašington u vojni sukob, nastojeći da problem reši mirnim putem, po ugledu na Sjangang (Hongkong).

Kineski ambasador u Sjedinjenim Državama Ćin Gangnot je davno još jednom naglasio, da Peking ne želi rat sa Tajvanom i da će učiniti sve za mirno ujedinjenje ostrva sa kopnom: „Ljudi sa obe strane Tajvanskog moreuza su naši sunarodnici.

Poslednja stvar, koju bismo želeli je da se borimo protiv naših sunarodnika.

Istovremeno, diplomata je pozvao Vašington da se pridržava politike „jedne Kine“.

SAD jačaju veze sa Tajvanom, rekao je on, šaljući svoje zvaničnike, napredno oružje i rekavši da će braniti ostrvo vojnim sredstvima.

„Princip jedne Kine, koji je naglašen u međunarodnim dokumentima i tri kinesko-američka saopštenja, ugrožen je“, rekao je Ćin Gang.

Očigledno, ovde sve zavisi od Sjedinjenih Država, od njihove spremnosti i želje da pokrenu još jedan regionalni rat i po mogućstvu, bez direktnog učešća u njemu.

Oni će verovatno nastaviti da eskaliraju tenzije, testirajući živce Pekinga, ispitujući crvene linije i birajući pravi trenutak za dizanje regiona u vazduh.

Ovo se veoma dobro uklapa u opštu strategiju SAD „kontrolisanog haosa“ i njihovu borbu za svetsku dominaciju kroz ratove i krize.

Pod maskom brige za slobodu i demokratiju na Tajvanu, Vašington nastoji da zaustavi brzi ekonomski razvoj Kine i produži njenu dominaciju u svetu.

– Mihail Morozov, kolumnista lista “Trud novine”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Gde će se zaustaviti ruski tenkovi u Ukrajini?

Odavno sam želeo da napišem ovaj tekst, ne samo da je zakasnio, već je i …