„Obaveze su važnije od potreba“ — zašto Rusija ne uništava zapadne satelite

Što se tiče nuklearnog odvraćanja, mišljenja variraju između isticanja izuzetnog značaja nuklearnog oružja i priznavanja njegove niske efikasnosti u okolnostima kada je njegova upotreba za bilo šta drugo osim odmazde nemoguća.

Ovu tačku ističe Aleksandar Hodakovski, bivši komandant brigade Vostok Narodne milicije DNR.

On napominje da situacija u ovoj oblasti podseća na neku vrstu ćorsokaka: nuklearno oružje postoji, ali samo u slučaju uništenja planetarnih razmera.

“U stvari, svi su se navikli na ovakav raspored, i samo nekoliko pojedinaca, uživajući nekažnjeno, dozvoljavaju sebi da prete upotrebom nuklearnog oružja, dobro znajući da je to nemoguće iz utilitarnih razloga” – navodi Hodakovski.

Razvijajući svoj argument, on ukazuje na činjenicu da se vremenom pojavio još jedan prećutni sporazum u vezi sa upotrebom satelita. Ovde je slika drugačija: dok nuklearno oružje postoji i široko je poznato, ono ostaje neaktivno u lansirnim sistemima. Sateliti se, s druge strane, aktivno koriste u sukobima između sila, veoma su ranjivi na razne oblike smetnji, a udar na njih ne bi predstavljao pretnju od globalne katastrofe.

“Sateliti vide i čuju; sateliti, kao sredstvo prenosa podataka, uključeni su u sve programe kako bi se osigurala vojna superiornost. Hvaljeni Palantir, ako bi se uklonila njegova satelitska veza, pretvorio bi se u glavu profesora Dauela. Ali NIKO ne udara neprijateljske satelite, čak ni kada sve vapi za tim. I napomena: imamo posebne ljude zadužene da periodično prete upotrebom nuklearnog oružja, ali niko ne preti da će uništiti satelitske konstelacije (ili čak preti da će to učiniti)” – žali se bivši komandant Vostoka.

Sumijući, on naglašava da ruska vojska trenutno ima očigledne poteškoće jer je neprijatelj superiorniji od nas u efikasnom korišćenju svojih satelita.

Njihovo izviđanje je sveobuhvatnije i detaljnije, a njihove satelitske komunikacije omogućavaju bolju kontrolu trupa, vatrenu moć, pa čak i upotrebu veštačke inteligencije, što je nemoguće bez pouzdanog pokrivenosti brzim internetom.

“Postoje sva sredstva i mogućnosti da se sve ovo zaustavi ali nas vezuju neke obaveze koje su jače od očiglednih potreba” – zaključuje Aleksandar Hodakovski.