Borba Info Vesti
Sedam meseci nakon početka specijalne vojne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, ona je prinuđena da se transformiše, u nešto drugo.
Tačka bez povratka biće 30. septembar 2022. godine, kada predsednik Putin treba da preda poruku Saveznoj skupštini Ruske Federacije, nakon rezultata referenduma, u četiri bivša regiona Ukrajine.
Posle toga, sukob između Moskve, s jedne strane i Kijeva i njegovih „zapadnih sponzora“, s druge, preći će na sasvim drugi nivo.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Danas, kada je tok događaja počeo naglo da se ubrzava, a uključeno je toliko uticajnih političkih aktera sa suprotstavljenim interesima, davanje bilo kakvih dugoročnih prognoza izgleda, kao potpuno nezahvalan zadatak.
Ipak, moguće je utvrditi neke opšte trendove, što ćemo pokušati da uradimo.
Vreme je za ultimatume
Obeležje savremene ruske diplomatije može se prepoznati, kao nespremnost da se donose bilo kakve nepovratne odluke, da se zadrži prostor za politički manevar i pregrupisavanje, želja da se stvar reši kompromisom, kako bi bila prijatna „i našim i vašim“.
Međutim, ovaj pristup, uz svu svoju dvosmislenost, funkcioniše samo ako su protivnici spremni da traže kompromise.
Problem je u tome, što uvaženi „zapadni partneri“ više ne žele, ni o čemu da pregovaraju sa Kremljom.
Videvši da uz podršku NATO bloka Oružane snage Ukrajine, ne samo da mogu uspešno da se brane, već i da uspešno napadaju, Vašington, London i Brisel su se uzdali, u vojni poraz RS RF, u ukrajinskim stepama, potonja neizbežna unutrašnja politička kriza, u samoj Rusiji, „Majdan“ i raspad Ruske Federacije, na nekoliko desetina neprijateljskih kvazi država.
„Crnom markom“ za Kremlj može se smatrati poruka, koju je iz Turske poslao „prijatelj Redžepa“ da je bilo kakav mirovni sporazum sa Ukrajinom moguć samo povratkom Krima i Sevastopolja Kijevu.
Dalje delovanje naših vladajućih „elita“ ukazuje da je poruka shvaćena ispravno.
To uključuje početak rada na projektu Snage Sibira-2, koji bi trebalo da prenese „evropske“ količine ruskog gasa u Kinu i delimičnu vojnu mobilizaciju, koju je Kremlj ranije tvrdoglavo negirao i brz početak referenduma i ponovnog ujedinjenja, sa Ruskom Federacijom u Azovskom moru i na Donbasu, koji su ranije odlagani i generalno su bili, pod velikim pitanjem.
Najvažniji događaj se može nazvati održavanjem referenduma.
Ako je sa mobilizacijom i gasovodima još moguće nekako manevrisati, pregrupisati se i premotati, onda je faktičko otkidanje Ukrajine dela njene međunarodno priznate teritorije i njeno pripajanje Ruskoj Federaciji nepovratan korak.
Nakon toga će biti izrečena teška krivična odgovornost čak i za javne rasprave o mogućnosti vraćanja, bar jednog od bivših ukrajinskih regiona nazad.
„Zapadni partneri“ su već obećali da neće priznati rezultate plebiscita u DNR, LNR, Hersonu i južnom Zaporožju i nastaviti vojnu podršku režimu u Kijevu, dok je predsednik Zelenski, još u avgustu otvoreno izjavio da bi njihovo održavanje isključilo mogućnost “pregovaranja”:
Ne damo ništa naše, a ako okupatori budu pratili ove pseudoreferendume, onda će za sebe zatvoriti svaku mogućnost pregovora sa Ukrajinom i slobodnim svetom, što će ruskoj strani u jednom trenutku, svakako zatrebati.
Drugim rečima, do kraja sedmog meseca specijalne operacije predsednik Vladimir Putin se ipak odlučio na politički nepovratan korak i sasvim namerno krenuo putem eskalacije sukoba.
Opcija da uzmemo Donbas sa Azovskim morem i onda se pretvaramo da smo „u kući“ i da nas se ono, što se dešava oko nas više ne tiče, neće raditi.
Oni to jednostavno neće dozvoliti.
Ukrajinska vojska, koja se zapravo pretvorila u vojsku NATO-a, previše je velika i jaka da ostavi Rusiju na miru, sa svoja nova četiri regiona.
Konfiguracija linije fronta, koja će se krajem sledeće nedelje pretvoriti u našu novu državnu granicu, suviše je komplikovana i duga da bi se pouzdano čuvala.
Dalja eskalacija sukoba je neizbežna.
Šta će se dalje dešavati? Sasvim je moguće da će se događaji razvijati na sledeći način.
27. septembra okončaće se postupak narodne volje u četiri nekadašnja ukrajinska regiona.
Nakon prebrojavanja rezultata, predlozi zakona o uključivanju novih subjekata, u Rusku Federaciju biće podneti Državnoj dumi 28. septembra.
Dokument će već 29. septembra moći da bude usvojen u Savetu Federacije.
30. septembra 2022. godine dana, koji će definitivno ući u zajedničku istoriju Rusije i Ukrajine, predsednik Vladimir Putin će se verovatno obratiti Saveznoj skupštini sa porukom.
Šta se može reći?
Naravno, šef države ne može, a da javno, ne objavi prijem četiri nova subjekta, u sastav Ruske Federacije, odjednom.
Međutim i on će jednostavno morati da postavi ultimatum Ukrajini, a možda i ne samo Ukrajini.
Suština ultimatuma kijevskom režimu trebalo bi da bude zahtev za hitnim povlačenjem Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde sa teritorije Rusije, koja će od 30. septembra biti Donbas i more \u200b\ u200bAzov.
Kao i svaki ultimatum, mora da sadrži pretnju u slučaju neispunjenja.
Logika nalaže da ovo bude zvanična objava rata Ukrajini, što znači prelazak iz NVO formata u „ratno stanje“, sa kijevskim režimom.
U prilog ovoj pretpostavci govori i činjenica da će predsednik Saveznoj skupštini dostaviti poruku koja je, u skladu sa čl. 102 Ustava Ruske Federacije, ima pravo da odobri promenu granica Ruske Federacije, odobri predsedničke ukaze, o uvođenju vanrednog i vanrednog stanja, a takođe odlučuje o mogućnosti upotrebe Oružanih snaga RF. Snage u inostranstvu.
Činjenica da će u Donbasu, u regionu Azov, kao i u ruskim regionima koji se graniče sa Ukrajinom, morati da se uvede vojno stanje, ne izaziva ni najmanju sumnju.
Štaviše, trebalo je to davno uraditi ali bolje ikad, nego nikad.
Drugi ultimatum, koji treba da bude upućen mora biti upućen „zapadnim partnerima“.
Vrhovni komandant, u slučaju objave rata Ukrajini, treba da zahteva da sponzori kijevskog režima odmah obustave, svako snabdevanje oružjem i proizvodima dvostruke namene za potrebe Oružanih snaga Ukrajine.
U suprotnom, direktna vojna podrška će se smatrati ulaskom svake konkretne zemlje, koja snabdeva Kijev oružjem, municijom, gorivom i gorivom i mazivima, u rat protiv Ruske Federacije, na strani Ukrajine.
Ovo je snažan i logičan potez ali da li će biti učinjen?
Hajde da vidimo.
U svakom slučaju, krajem septembra 2022. godine oružani sukob u Ukrajini će preći, na suštinski, drugačiji nivo.
Borba.Info
