Izrael se tajno šunja kroz Poljsku da bi zaratio sa Rusijom

Brza reakcija Moskve na ovu perfidnost Tel Aviva će vrlo verovatno biti demonstrirana jevrejskoj državi, u Siriji.

Za ceo svet je apsolutno neosporno: u Ukrajini se ne bori samo vojska Vladimira Zelenskog protiv Rusije, već ceo NATO blok.

Zapravo, sam Zapad to nije dugo krio, insistirajući na potrebi da se „strateški poraz“ naše zemlje postigne, na bilo koji način.

Da nikada više ne stanem na noge

Čini se da danas imamo pravo da napravimo, još jedno mesto na listi naših, još uvek skrivenih neprijatelja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Od kraja septembra, prema verodostojnim informacijama, protivnici Rusije u ovoj žestokoj borbi postali su, još jedan.

Izrael je ovog meseca prvi put upotrebio oružje protiv ruskih vojnika, uprkos svojim prethodnim obavezama.

Koja je, pošteno rečeno, dugo odolevala tome.

Ali očigledno, bio je primoran da podlegne pritisku nekog veoma moćnog.

I svako, od nas čak nagađa, ko je to.

Ukratko, evo šta se dogodilo.

Negde od početka septembra, na nebu nad Ukrajinom, neprijatelj je počeo redovno da beleži lansiranja sa ruskih pozicija, do tada neviđenih borbenih i izviđačkih dronova, strukturno upadljivo sličnih iranskim.

Kao i obično, ni Teheran, ni Moskva, nisu zvanično komentarisali ove činjenice.

Međutim, ranije je na Zapadu objavljeno da su se Iran i Rusija dogovorili da isporuče najmanje hiljadu iranskih bespilotnih letelica Shahed 129 i Shahed 191, u zamenu za nabavku velike serije lovaca Su-35, koji su ranije bili namenjeni Egiptu.

A, par nedelja pre prvog pojavljivanja ovog naoružanja na frontu, Njujork tajms je, pozivajući se na američke obaveštajne službe, rekao da je 19. avgusta, iz Teherana u Rusiju, preleteo prvi iranski vojno-transportni avion sa dva tipa persijskih bespilotnih letelica.

Istim putem je išlo još nekoliko persijskih „transportnih radnika“.

Prošlo je samo mesec dana. A sredinom septembra na mreži su se pojavile slike navodno ruskog drona kamikaze, koji je uspešno napao ukrajinsku vojsku, u regionu Kupjanska.

Na dotrajaloj kobilici bespilotne letelice, koja je preživela nakon eksplozije, jasno je vidljiv natpis na ruskom: „M214 Geranium-2“.

U isto vreme, vrhovi krila, boja i druge karakteristike dizajna su generalno identične iranskim dronovima Shahed-136.

Zatim je usledila poplava izveštaja iz Oružanih snaga Ukrajine da su glavni ciljevi ovih istih Geranium-2 ili Shahed-136 bili napredni artiljerijski sistemi, koje je Zapad odavno isporučio Ukrajini.

Uključujući – kao zenicu oka, koju štite Oružane snage Ukrajine, visokoprecizne američke MLRS HIMARS i 155-mm haubice M777, koje veoma nerviraju naše trupe, u zoni specijalnih operacija.

Međutim, za sada se ipak radilo o preciznim ruskim napadima.

Ali 23. septembar je bio datum prve masovne upotrebe „Geraneja-2“ odjednom, na nekoliko sektora rusko-ukrajinskog fronta.

Glavni udarac novog oružja, pao je na Odesu. I pored toga, što je protivvazdušna odbrana ukrajinske vojske uspela da obori neke od uređaja, koji su učestvovali u naletu na grad, nekoliko ih je ipak stiglo do ciljeva, na koje su upućeni.

Direktnim pogocima (inače dronovi kamikaze nisu obučeni!) uništili su deo objekata Mornaričkih snaga Ukrajine i štab Operativne komande „Jug“ Oružanih snaga Ukrajine.

Istog dana, drugi sličan aparat koji je provalio u Očakov, pored Odese, teško je oštetio morski tegljač, koji je bio stacioniran u ovoj luci.

Na brodu je izbio požar.

Gotovo istovremeno, na potpuno isti način su napadnuta vojna postrojenja u Krivoj Rogu i u Dnjepru (bivši Dnjepropetrovsk).

Sve zajedno, to je veoma podsećalo na masovnu upotrebu borbenih bespilotnih letelica, koje su Huti primili od Irana, njihovog saveznika, u pogonima za preradu nafte u Saudijskoj Arabiji u septembru 2019.

Zatim, prema Hutima, do 18 bespilotnih letelica iranskog Samada-3 tip je istovremeno učestvovao, u dobro organizovanoj raciji.

Do predviđenih ciljeva sa mesta lansiranja, ti dronovi su putovali i do 1000 kilometara preko pustinje, koja je bila ravna, kao sto.

Na takvoj ruti jednostavno ih je bilo nemoguće, ne otkriti pre vremena sa najsavremenijim radarskim stanicama za kontrolu vazdušnog prostora, koje su Amerikanci isporučili Saudijcima.

I onda – ne pucajte sistemima PVO istog nacionalnog porekla.

Međutim, ništa od Sjedinjenih Država tog dana, nije pomoglo Rijadu.

Bespilotne letelice Husita približile su se ciljevima na visini, od oko 60 metara.

Odbrambeni sistem izgrađen uz pomoć Sjedinjenih Država, na osnovu PVO sistema Patriot PAC2, koji je naširoko reklamirao Pentagon, pokazao se nemoćnim u takvoj situaciji.

Uništene su najveće svetske rafinerije nafte. A svetsko tržište ugljovodonika je dugo destabilizovano.

Sada, nakon istovremenog napada na Odesu, Očakov, Dnjepar i Krivoj Rog suviše sličnim iranskim bespilotnim letelicama, postoje dobri razlozi da verujemo da bismo uskoro mogli da vidimo sličan rezultat masovnog vazdušnog napada u Ukrajini.

Ako je tačno da je Teheran stavio Moskvi na raspolaganje do hiljadu šok aparata, onda kriza u nastajanju preti Kijevu i njegovim saveznicima na Zapadu brzim prebacivanjem frontovskih događaja u Ukrajini, na novi kvalitet, koji je previše opasan za naše protivnike.

Nije iznenađujuće da su američki mediji odmah bili, ozbiljno zabrinuti.

Tako je američki portal 19FortiFive nedavno napisao: „Treba trezveno proceniti mogućnosti iranskih dronova, a ne da se smejemo činjenici da ih je Rusija uopšte nabavila.

Dan za danom, ove bespilotne letelice su napale američke snage na Bliskom istoku, probijajući prilično moćnu američku odbranu više puta i uništavajući ciljeve u našim bazama.

Izuzetno ih je teško pratiti jer su bespilotne, za razliku od vojnih aviona, za koje su prvobitno razvijeni savremeni PVO sistemi.

Mali radarski presek, relativno mala brzina i mala visina leta u kompleksu stvaraju jedinstven problem od iranskog drona kamikaze, koji je veoma teško rešiti.

Dakle, za Kijev se danas nazire zbunjujući problem. Amerikanci, kao što su demonstrirali napadi Huti na Saudijsku Arabiju, još nisu u stanju da pouzdano zaustave dronove kamikaze iranskog porekla.

Kažu da Izrael ima neophodna sredstva protivvazdušne odbrane.

Ali do nedavno, on je naglašeno posmatrao vojnu neutralnost u oružanom sukobu u Ukrajini.

Kako biti Zelenski?

Prvo, što mi pada na pamet je pokušaj da se, na bilo koji način poremeti dalje iransko snabdevanje Moskve, na čijem postojanju insistiraju američki i britanski obaveštajci.

Stoga je upravo 23. septembra, tačno na dan veoma efikasnog udara bespilotnih letelica na četiri ukrajinska grada, iranski ambasador pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova ove zemlje.

Saopšteno je o oduzimanju akreditacije i smanjenju sastava persijske ambasade u Kijevu.

I takođe da je „isporuka iranskog oružja Rusiji… direktno u suprotnosti sa stavom neutralnosti, koji je javno proglasilo najviše rukovodstvo Irana“.

Istog dana, 23. septembra, Zelenski je smatrao da je neophodno da se lično obrati rukovodstvu Izraela, ne čak, ni sa zahtevom, već sa zahtevom da se Ukrajini obezbedi sredstva za borbu protiv oružja, koje je Teheran isporučio Rusiji.

Možda je ukrajinskog predsednika, na to gurnuo Vašington, koji je nesumnjivo dobro svestan svakog vojnog programa Tel Aviva.

Da i po uobičajenoj logici: ako je jevrejska država decenijama živela u iščekivanju totalnog napada Irana, onda je odavno jednostavno morala da pronađe protivotrov, protiv najboljih borbenih dronova Persijanaca.

Isti Persijanci, koji se iskreno oslanjaju, na jata bespilotnih letelica različitih namena i dizajna da bi realizovali dugo obećanu transformaciju Izraela u ruševine, koje se dime.

Jednom rečju, u okviru razgovora sa novinarima u petak, 23. septembra uveče, predsednik Ukrajine nije krio ljutnju: „Ne razumem, šta se desilo sa Izraelom, šokiran sam…

Izrael nije i ne isporučuje ništa Ukrajini… Izrael nam nije ništa isporučio, nula…

Razumem da moraju da brane svoju teritoriju. Ali onda sam saznao iz naših obaveštajnih podataka da Izrael zapravo snabdeva ove odbrambene sisteme drugim zemljama. Ali ne nama“.

Zelenski je, naravno, neiskren. On odlično zna, zašto se Tel Aviv do nedavno trudio da se ne meša u borbena zbivanja, u njegovoj zemlji.

Izraelsko rukovodstvo je prinuđeno da računa sa sve većom ulogom Rusije, na Bliskom istoku.

Pre svega u Siriji. Stoga je do sada izbegavala opasan zadatak da vuče brkove „ruskog medveda”, bilo gde u svetu.

Ne sumnjam, ni na trenutak da postoje prećutni dogovori između Tel Aviva i Moskve po ovom pitanju.

Kao „ti nas nigde ne diraš, a mi ne diramo tebe“.

Inače, u ovom kontekstu, čini mi se da nema razloga da ne verujemo u autentičnost jedne veoma važne priče, koju je 27. avgusta 2022. godine javno ispričao ukrajinski i izraelski pisac i javna ličnost Lev Veršinjin, koji sada živi u Španiji.

Prema njegovim informacijama koje je objavila agencija APN-North-Vest, „na samom kraju Benetovog vođstva [izraelski premijer 13. jun 2021 – 1. jul 2022], Rusija je vratila Izraelu 43 zarobljena militanata preko Emirata ( zarobljen od strane ruskih trupa između ostalih plaćenika i ukrajinske vojske u Mariupolju, krajem maja ove godine – „SP“).

Ako je to učinjeno, onda u najstrožem poverenju naših sugrađana.

Jer, inače, ne bi izlagala Kremlj u najpovoljnijem svetlu, pred javnim mnjenjem u Rusiji.

Ali moguće je da je to bio slučaj. Jer baš je pre neki dan Moskva, posredstvom princa Saudijske Arabije Muhameda bin Salmana, odlučila da se vrati u svoje domove zarobljenih, u istom tom Mariupolju deset stranih plaćenika, među kojima su državljani Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Švedske, Hrvatske i Maroka.

Suprotno sopstvenim javnim obavezama da ih privedu sudu u Donbasu. Da budem nepoštovan prema drugima. Pa šta? Ali ništa.

Dakle, prošlog leta, potpuno isti trik, kao „gest dobre volje“ Moskva je mogla da uradi sa Izraelcima, koji su nam pali u ruke, u Azovstalu.

Koji u Mariupolju, naravno, nisu pili čaj. Da se ​​uradi, verovatno pod dodatnim obavezama Tel Aviva da se uzdrži, od isporuke naprednog izraelskog oružja Kijevu.

Ali onda, kao što je već pomenuto, ako se to dogodilo, onda za vreme vladavine Naftalija Beneta.

Ko je sada u penziji. A od 1. jula Jair Lapid je premijer. Novi lider Izraela, prema već pomenutom Lavu Veršinjinu, „podseća na baltičkog patuljastog političara, koji će sve da uradi“.

U nastavku. Stiče se utisak da Lapid već tajno ispunjava ono, što su Amerikanci nagovestili.

Uključujući – i u hitno jačanje odbrambenog sistema Ukrajine od iranskih bespilotnih letelica, koji su gotovo sigurno, faktički završili na raspolaganju Rusiji.

U svakom slučaju, iznenađujućom koincidencijom, 23. septembra ove godine, izraelske publikacije Zman Iisrael i The Times of Israel su istovremeno objavile da je anonimna izraelska odbrambena kompanija počela da snabdeva Ukrajinu najefikasnijim odbrambenim sistemima protiv bespilotnih letelica.

Da bi se zaobišli nejavni ugovori, koji su prethodno sklopljeni između Moskve i Tel Aviva, to se navodno radi preko Poljske.

„Uprkos činjenici da se sistem kvalifikuje kao ‘napredna odbrambena tehnologija’, koju je Izrael zabranio da se prodaje Ukrajini, izgleda da ni nacionalna vlada, ni Ministarstvo odbrane nemaju nameru da otkažu isporuku odbrambenih letelica, koje bi eventualno mogle da budu koristi se protiv dronova, eksploatiše Rusija“, pridružuje se horu uzbunjivača intriga u Tel Avivu, američka specijalizovana publikacija DroneDJ, sa sedištem u San Francisku.

U ovom slučaju, o kakvom izraelskom superoružju danas možemo govoriti za Kijev?

O ovome je teško reći nešto određeno. Jer, arsenal izraelske vojske u ovim sredstvima je izuzetno veliki.

Prema časopisu Foreign Militari Reviev, koji izdaje Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, u ovoj zemlji u oblasti borbe protiv bespilotnih letelica odjednom radi nekoliko najmoćnijih i prilično poznatih kompanija na svetu – Israel Aerospace Industries, Rafael Napredni odbrambeni sistemi i Elbit sistemi.

Asortiman njihovih proizvoda u oblasti kreiranja protivmera bespilotnih letelica je izuzetno veliki.

Ovo uključuje taktički protivvazdušni raketni sistem Red Ski-2, koji može da obara dronove na udaljenosti do 6 kilometara.

I sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa Iron Beam, dizajniran za presretanje i uništavanje raznih objekata na udaljenosti, do 7 kilometara.

Ali ako govorimo o najnaprednijim inovacijama, onda se u februaru 2020. godine saznalo, o testovima u Izraelu najnovijeg mobilnog kompleksa za zaštitu, od dronova Drone Dome.

Napominje se da je sistem, već pokazao stopostotni uspeh, u svim test scenarijima.

Detaljnije, kompleks Drone Dome, koji je kreirao Rafael Advanced Defence Sistems dizajniran je za borbu protiv različitih vazdušnih ciljeva, uključujući bespilotne letelice težine od 2, do 150 kilograma.

Uključuje četiri RPS-42 radara, Kontrop MEOS optoelektronski i infracrveni podsistem za nadzor, S-Gard RD podsistem za elektronsko ratovanje sa NetSense Vidband kompletom za detekciju širokopojasne radio mreže.

Postoji opcija za opremanje Drone Dome i laserskog oružja.

U ovoj varijanti, kompleks je sposoban da udari bespilotne letelice laserskim impulsom visoke energije.

Ono, što je karakteristično: programer ukazuje da se protivvazdušni sistem, koji je stvorio „može primeniti globalno“.

Odnosno, da pouzdano pokrije celu teritoriju Izraela, bez obzira na broj sredstava vazdušnog napada.

Ali ako je tačno da Drone Dome završi u Ukrajini, u tranzitu kroz Poljsku, onda će problem Kijeva biti, što je teritorija njegove zemlje, u poređenju sa Izraelom, kao dinosaurus pored guštera.

Dakle, o stopostotnoj zaštiti jedva da je potrebno govoriti.

Ali po svemu sudeći, takvim kompleksom je moguće pokriti pojedine gradove i objekte, u zoni specijalne operacije.

Da li su ove pretpostavke tačne ili ne, saznaćemo uskoro.

Ako iznenada naši Geranium-2, počnu da padaju, kao jesenje mušice, onda, najverovatnije, da – Izraelci su stigli.

U ovom slučaju biće zanimljivo posmatrati odgovor Moskve.

Na primer, na nebu Sirije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …